Najpoželjnija udavača
Globalnu porodicu korisnika valjanih, autoritativnih sadržaja na internetu ovih dana je uznemirila vest da preti zatvaranje resursa najpoznatije onlajn enciklopedije, slobodne enciklopedije "Vikipedija".
U javnost je procurela tvrdnja Florens Devuar, rukovodioca "Vikipedija" fondacije, saopštena u nekoj privatnoj prilici, da godišnji prihodi "Vikipedije" iznose oko milion dolara godišnje, dok je održavanje samog resursa čak pet puta skuplje, pošto 80 odsto rashoda odlazi na plaćanje usluga menadžerskom timu koji brine o održavanju ove internet-enciklopedije.
Bez dodatnog finansiranja "Vikipedija" neće izdržati duže od tri-četiri meseca, rekla je navodno Devuarova, ali je pokrenuti talas zabrinutosti među korisnicima ovog top-resursa, odmah pokušao da zaustavi Džimi Donal Vejls.
Osnivač "Vikipedije" opovrgao je glasine o njenom gašenju, potvrđujući istovremeno neophodnost dopunskog finansiranja ovog brenda, proglašenog prošle godine za jedan od najautoritativnijih u svetu visokih tehnologija.
"Vikipedija" je uzlet postigla za samo šest godina, jer je kao slobodna enciklopedija startovala na internetu 15. januara 2001. godine, unoseći revolucionarni koncept u oblikovanje enciklopedijskih sadržaja.
Članke "Vikipedije" pišu, brišu, prepravljaju, dopunjuju i preciziraju volonteri, od onih sa velikim odmorom od školske spreme, do nosilaca najviših akademskih zvanja i počasti. Sve njih objedinjuje spremnost da globalnoj zajednici korisnika interneta, vikipedijancima, podare nešto od sopstvenih znanja, uz istovremeni pristanak da ono što sami prilažu ovom resursu bude neprestano menjano.
Izvorni tekstovi prilažu se "Vikipediji" kao "slobodan sadržaj", definisan "GNU slobodnom dokumentacionom dozvolom". Ovaj protokol znači mogućnost slobodne upotrebe, izmene, kopiranja i širenja enciklopedijskih članaka, pod uslovom da bilo koja kopija ili izmena i sama bude otvorena za promene. Zahvaljujući ovom pravilu, nijedan enciklopedijski članak na "Vikipediji" nije zakovan, dovršen.
Koliko su se vikipedijanci "primili" na izazov s kojim ih je suočio Džimi Vejls vidi se po tome što je već 12. februara 2001. godine "Vikipedija" imala 1.000, a kroz sedam meseci čak 10.000 članaka. Danas je na ovom resursu oko 1,5 miliona enciklopedijskih članaka na engleskom i skoro pet miliona članaka na nekom od 229 jezika.
Od tog broja oko stotinak resursa je vrlo aktivno, među njima i izdanje na srpskom jeziku. Kao i u drugim slučajevima, i ovde nije reč o nacionalnoj "Vikipediji", već o enciklopediji na nekom od mnogih jezika.
Tokom dana, izdanja "Vikipedije" na internetu poseti oko 60 miliona korisnika, što svedoči i o razmerama mogućeg razočaranja ukoliko se obistine glasine o njenom gašenju.
Prve reakcije analitičara koji prate zbivanja u digitalnom svetu ovo tumače kao bacanje mamca mogućim investitorima, pogotovo najvećim igračima na tržištu elektronskih tehnologija i usluga, pa i samom Guglu.
Ovaj internet gigant je u prošloj godini, u istraživanju organizovanom u Velikoj Britaniji, proglašen za neprikosnovenog lidera na listi najuticajnijih vodećih pet brendova savremenog sveta.
Kompanija "Epl" je na drugom mestu, na trećem je "Ju tjub", a na četvrtom upravo "Vikipedija". S tim da je Gugl pred kraj prošle godine stavio pod svoj kišobran "Ju tjub", najpopularniji internet sajt za gledanje video zapisa u onlajn režimu. Transakcija je bila teška 1,65 milijardi američkih dolara.