Bio si plemenit, bio si bitanga...

Kraljevo – Na novom kraljevačkom groblju, gore na uzvisini zvanoj Barutana, jedan spomenik privlači veću pažnju prolaznika nego ostali. Izdvaja se po epitafu, poruci budućem pokojniku a, možda, i javnosti. Na tom spomeniku uklesano je ime i prezime Krstine Lazović, koja je preminula 2009. godine u 75. godini života, ali i njenog supruga Slavka, koji je još među živima.

Njihov sin Veroljub i njemu je namenio deo spomenika, ostavljajući mesto za zapis datuma smrti. Dobro, radi se to, jeftinije je i racionalnije i nije neuobičajeno. Ali, retkost je poruka sa naličja ovog spomenika, koja je upućena ocu Slavku Lazoviću. Ona doslovno glasi: „Za života svoga nije doprineo ništa. Nikakav otac, još gori suprug. Bio je alkoholičar, ološ i bitanga...”

Na strani pokojne Krstine još je malo kritike upućene Slavku, pa je tu uklesano: „Jednoj divnoj ženi, kao što si ti bila. Znaš da ne zaslužuje mesto pored tebe. Oprosti mi, majko, i hvala za sve.“

Čitajući ova dva epitafa poneko je iznenađen, začuđen, poneko mobilnim spomenik fotografiše, a ima onih koji se ne uzdržavaju od komentara. Uz većinsko neodobravanje i obrazloženje „pa makar da je sve istina“ čuli smo i pohvale autoru poruka: „Svaka mu čast, ko zna kakav je to čovek“.

Neko, filozofski prozbori „bolje ovako, nego lažno i u životu i u smrti“ ili, kako u kafanskoj raspravi neko zaključi: „Bolje istinit epitaf nego lažan, a istinita šaputanja, podsmeh i prepričavanja“. I, eto, ove poruke sa spomenika izazvale su pažnju i polemiku, znatno veću od onih kliširanih „bio je plemenit, bio je uzoran...”, odnosno samim tim što nisu u skladu sa izrekom „o pokojniku sve najlepše“. A, ko je u pravu teško je reći.

To ne presuđuje ni zakon, jer pitanje smisla sadržaja poruka sa spomenika, bar delimično, ne tretira ni aktuelni zakon o sahranjivanju i grobljima, sročen još 1977. godine. U njemu je samo sadržana zabrana da se na spomenike ne smeju stavljati „natpisi koji imaju antisocijalistički i neprijateljski sadržaj koji povređuju patriotska osećanja, idejno političko i samoupravno opredeljenje radnih ljudi SFRJ“.

A, možda bi ovom vremenu prilagođeni propisi nešto mogli reći o tome, pogotovo o sledećem epitafu na starom kraljevačkom groblju, koji je nalik na reklamu za alkoholnih pića. Jer, sa spomenika bivši kafedžija Aleksa Ružić stihovito poručuje: „Ko pije umrijeće, a ko ne pije prije će. Pijte braćo, kad se umre toga ovamo više nema...”

I, još jedna priča potekla sa spomeničkog obeležja kruži ovim krajem. Naime, na kamenoj ploči, pokraj puta od Vrnjačke Banje prema Goču, odavno stoji zapis: „Na ovom mestu vuci ubiše ženu Miljka Radičevića, iz Stanišinaca. Spomen podiže unuk, sin Vladimira Radičevića, zvanog Raka Masadžija sa ženom Milojkom iz Novog Sela...”

I, tako redom posle podatka čija je ubijena supruga bila, pa o onima koji spomen podižu, ime žrtve za „neimare“ spomenika bilo je nevažno pa ga i ne pominju.