Hranitelji umesto roditelja

Gradski centar za socijalni rad nedavno je počeo da ostvaruje projekat "Za život u porodici" s namerom da obezbedi dom za mališane, koji iz različitih razloga ne mogu da žive sa svojim roditeljima. Za preuzimanje brige o detetu na neko vreme hraniteljima se sada uplaćuju doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, a imaju pravo i na ostvarivanje popusta na cenu komunalnih usluga i legalizaciju stambenih objekata. Uz to, iz budžeta Republike Srbije hranitelji dobijaju nadoknadu od oko 18.500 dinara ako je u porodicu smešteno jedno dete, a 15.780 dinara po mališanu ukoliko ih više boravi u nekoj familiji.

Tamara Borisavljević, psiholog i jedan od koordinatora projekta, objašnjava da treba obrazovati stanovništvo, jer mnogi mešaju pojmove hranitelja i usvojitelja.

– Mali je broj hraniteljskih porodica u gradu i cilj nam je da se u narednom periodu ljudi zainteresuju za ovaj vid pomoći deci bez roditeljskog staranja, deci mlađeg uzrasta koja žive u domu, ali i starijim dečacima i devojčicama kojima nedostaje porodično iskustvo. Hraniteljstvo nije usvojenje, jer deca u hraniteljskoj porodici zadržavaju svoj identitet i pravo na kontakte sa članovima biološke porodice. Ima mnogo delova grada, poput Kaluđerice i Rakovice, gde ljudi žive u velikim kućama i imaju mogućnosti da prihvate brigu o nekom mališanu. Ovo je mogućnost i za žene koje su ostale bez posla, jer od novčane nadoknade koju dobijaju za hraniteljstvo mogu da premoste težak period – istakla je Borisavljevićeva.

Hranitelji jedino ne mogu biti ljudi koji su krivično kažnjavani, lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, kao i oni koji ne mogu da obezbede dovoljno sigurnu i podsticajnu sredinu za dete. Kandidati moraju da pribave fotokopiju lične karte, potvrdu o imovini, izvod iz matične knjige rođenih i venčanih, uverenje o državljanstvu, lekarsko uverenje i potvrdu o zaposlenju i ličnim prihodima.

– Naša je namera da decu smestimo u porodicu istog ili sličnog porekla. Kada udomimo dete, naš posao se tu ne završava, jer ga obilazimo svakih 15 dana. Hraniteljska porodica treba da bude dobra zamena za prirodnu porodicu deteta, da mu pruža sigurnost, ljubav, podršku i brine o njegovom zdravlju, školovanju i vaspitanju. Zainteresovani nam se mogu javiti na telefone 2651-784, 2650-925 i 063-889-5893 – rekla je Vesna Argakijev, pedagog i koordinator projekta.

Godine starosti ne bi trabalo da predstavljaju ograničavajući faktor za preuzimanje obaveze brige o mališanima, ali se vodi računa da razlika između dece i hranitelja ne bude veća od 40 godina. Trećina aktuelnih hraniteljica trenutno ima između 50 i 59 godina, a samo 10 odsto njih ima do 39 godina. Koordinatori projekta naglašavaju da građani treba da se ugledaju da osobe poput Brane Stefanović sa Petlovog brda, koja je dosad odgajila čak 40 mališana i sa svima ostala u kontaktu.