Portret bez rama: Jovan Krkobabić

Lepo je čovek rekao da nije ni Mesi, ni mesija, ali ga ipak pojedinci posmatraju kao veoma veštog igrača na srpskoj političkoj sceni, a neke kolege penzioneri i kao izbavitelja koji im poslednje četiri godine drži glavu iznad vode. Sada će Jovan Krkobabić, 82-godišnji lider Partije ujedinjenih penzionera Srbije i omiljeni junak strip-crtača poslednje četiri godine, imati priliku da pokaže i radničkoj klasi šta ume i šta može. Ako ga sindikati ne budu „minirali” nadomak cilja.

Dok je Krkobabić bio samo potpredsednik odlazeće vlade njegov penzionerski status i poodmakle godine kao da nisu previše boli oči. Kada je objavio da će u budućoj vladi biti i potpredsednik i ministar za rad i socijalnu politiku sindikalci su zaključili da je vrag odneo šalu i mandataru Ivici Dačiću poručili da bi „bilo smešno da u Srbiji o sudbini sveta rada odlučuju penzioneri – jedan s mesta direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, a drugi sa mesta ministra rada i socijalne politike”.

Prvo mesto, nezvanično, planirano je za Jovanovog sina Milana, potpredsednika stranke. Sin je takođe penzioner i, prema nekim informacijama, važna „stavka” u pregovorima o vladi i uzrok nekih iznuđenih poteza oca Jovana, za šta u stranci, kako se može čuti, imaju razumevanja jer je „Jova slab na sina”. Mlađeg Krkobabića, naravno, ljute takvi medijski napisi, pa je verovatno sa zadovoljstvom nedavno poručio koalicionim partnerima da izračunaju koliko poslanika bez njih imaju.

Napad sindikalaca je prilika da se još jednom potvrdi Krkobabićeva snaga u trojnoj koaliciji SPS-PUPS-JS. PUPS-ov poslanički klub u republičkom parlamentu ima 12 članova, dok mu je pre četiri godine bilo dato samo pet poslaničkih mesta. Uspešnom pregovaranju pomogla je velika tražnja za „penzionerima” – sve značajnije stranke uoči đurđevdanskih izbora „otimale” su se za njih. Uvek elegantno odeveni i odmereni Krkobabić je, pak, pokazao da ume da izabere dobitnu kombinaciju – koalicija sa Dačićem i Palmom je posle četiri godine u vlasti osvojila, kako „Krka” voli da istakne - 140 odsto više glasova nego 2008, a PUPS verovatno više mandata nego što bi dobio u bilo kojoj drugoj varijanti.

Zahvaljujući tome uspeo je da u koalicioni sporazum za buduću vladu unese neke zahteve PUPS-a od kojih se Fiskalnom savetu diže kosa na glavi i oko kojih će se verovatno voditi bitke sa MMF-om – nema zamrzavanja penzija (ali će njihov rast, kao i rast plata, u prvoj godini vlade biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta) i svim penzionerima koji imaju manje od 15.000 dinara mesečno biće isplaćena trinaesta penzija u visini od 15.000 u četiri jednake rate.

„Broj 1” alanfordovske srpske političke scene, kako neki vole da kažu, sada mora da osigura sprovođenje ovih tačaka sporazuma. I mada se iz njegovih izjava svih ovih godina može zaključiti da bi, da nije PUPS-a, penzioneri poumirali od gladi jer neko stalno želi da im zakine pravo na penziju, treba napomenuti da još nije ispunjeno obećanje od pre četiri godine – da prosečna penzija bude u visini 70 odsto prosečne plate. Zbog krize, naravno.

Biljana Baković