Šivenje na "papučicu"

Potreban vam je neki komad odeće?
Naravno, uputićete se u odgovarajuću prodavnicu i kupiti pantalone, košulju ili sako.
Malo ko će, osim onih koji se profesionalno bave tim poslom, u današnje doba, odvojiti dovoljno vremena da sam nešto sašije.
I to samo ukoliko poseduje mašinu za šivenje.
A vekovima iza nas, u periodu pre 1800. godine i pronalazaka čitavog niza inovacija koje su dovele do stvaranja šivaće mašine ljudi su, da bi došli do odgovarajuće odeće, šili ručno. To je bio mukotrpan i težak posao koji je zahtevao mnogo vremena i preciznosti, a bio je naročito bolan za ruke.

U poslednjoj deceniji 18. i prvoj deceniji 19. veka ideja o stvaranju uređaja koji će da zameni ruke prilikom šivenja polako je oživljavala. Neki od pronalazača, poput Engleza Tomasa Seinta i Tomasa Stouna i Džejmsa Hendersona iz Francuske, učinili su u pomenutom periodu prve korake ka stvaranju mašine za šivenje. Ipak, prvi kompletan pronalazak na kome je mogao da se sašije komad garderobe pojavio se 1830. godine, a njegov tvorac bio je Bartolomej Timoner, poreklom Francuz. Njegova mašina bila je kompletno izrađena od drveta i, iako je bila spora u odnosu na današnje uređaje, ubrzala je proces šivenja u odnosu na ručno obavljanje ovog posla. Timoner je imao radnju u kojoj je pomoću mašina za šivenje pravio odevne predmete, ali u vreme Francuske revolucije, ljuti majstori šivenja uništili su sve njegove uređaje. Krojači su, u to vreme, verovali da će im Timoner sa svojim mašinama oduzeti posao, i zbog toga su se postarali da on više ne može da šije pomoću ovih naprava.

Otprilike u isto vreme, u prvim decenijama 19. stoleća, u Americi su počeli, doduše stidljivo, da se pojavljuju uređaji na kojima je moglo da se šije. Farmer Elaja Hau iz Masačusetsa je 1844. godine napravio mašinu za šivenje. Ona je, u stvari, bila produkt više pronalazaka različitih autora, a Hau je za svoj izum koristio i delove mašine koje je stvorio Isak Singer, kasnije poznat u celom svetu po svojim "singericama". Hau i Singer su se obogatili na svojim patentima, a njihove mašine za šivenje prodavane su u celom svetu.

Prve šivaće mašine bile su od drveta, a vremenom su krte i osetljive drvene delove zamenjivali slični metalni. U prošlom stoleću mehaničke mašine za čije je pokretanje trebalo prilično snage, zamenjene su električnim. Tada je šivenje postalo zaista lako i dostupno svima koji su imali bar malo talenta za ovaj posao. Jednostavnim pritiskom na papučicu, bez napornog okretanja točka, mašina bi počela da šije. Vremenom je povećavana brzina na ovim uređajima, čime se skratilo vreme potrebno za šivenje jednog odevnog predmeta. U naše doba, međutim, većina odeće se pravi industrijski i njena cena je takva da se više isplati kupiti je nego nabavljati materijal i sam šiti.