Makar neka je kesa luksuzna

Ako ne mogu da imam tašnu kakvu viđam u modnim časopisima, onda makar sebi mogu da priuštim kesu na kojoj piše „Luj Viton” ili „Dolče i Gabana”, odnedavno je novi moto kupaca sa plićim džepom u potrošnji sklonim društvima Istoka.

Proizvođači su se dosetili kako da zasite glad potrošača za brendiranom robom pa su, prema pisanju svetske štampe, Južnu Koreju, Japan i Kinu opskrbili plastičnim i papirnim kesama sa žigom „Kartije”, „Prada” ili neke druge kompanije na glasu.

Dokaz o izmišljenom statusu i nepostojećoj kupovini košta 16 evra. Toliko staje plastični „lažnjak” koji je nastao u nekoj radionici u Kini i koji se uglavnom oglašava na Internetu.

Falsifikatorima kesa odlično ide uprkos bizarnoj činjenici da prodaju ono što se deli besplatno. Naravno, samo pravi kupci dobijaju nešto gde će smestiti robu koju su pazarili u butiku, ali je na ulici teško reći ko je stvarno pazario mantil u „Barberiju”, a ko se šeta sa papirnatom kopijom.

Nova moda je posebno zahvatila stanovnike Južne Koreje. Univerzitetski profesor psihologije konzumerizma Veng Sang-Min tvrdi da razloge treba tražiti u njihovom načinu života.

– U kolektivističkoj kulturi Koreje potrošnja nije izbor pojedinca. Nije važno šta su moje potrebe, već da li je (kesu) moja okolina ima. Tako da ako je ima vaš prvi komšija, onda je i vi morate imati – objašnjava profesor.

Zbog dokazivanja drugima i želje da budu okruženi luksuzom, potrošači su ranije već podstakli sivo tržište iskopiranih tašni. Ono je vredno 425 milijardi evra godišnje, pokazuju podaci Međunarodne trgovinske komore. Još se ne zna koliko će vredeti prodaja novih „lažnjaka”, ali falsifikatorima ide naruku spor rast svetskih ekonomija zbog koga mnogi kupci ne mogu da kupe brendiranu tašnu, čak ni lažnu, ali zato sebe uvek mogu da počaste skupocenom kesom.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Niko ne zna šta je original

Imitacije „Ermesovih” ili „Šanelovih” torbi postale su tako dobre da je i iskusnim kupcima teško da shvate da su izigrani. Za razliku od prvih plastičnih kopija koje su se prodavale za nekoliko desetina evra i nikoga nisu ubeđivale da su prava stvar, današnji falsifikati su napravljeni od kvalitetne kože. Kineske firme koje ih izbacuju na tržište raspolažu sofisticiranim mašinama koje detalje i logo prišivaju bez greške. Zbog toga se prodaju po znatno višim cenama, od 250 evra pa naviše. Visoka cena često navede kupce na Internetu da poveruju da im se nudi original.

Ipak, treba znati da se ovakve tašne u buticima prodaju za više od hiljadu evra. Svaka ponuda koja je za više od 25 odsto jeftinija od zvanične gotovo uvek je cena imitacije.