Nemačko-francuska avionska kriza

Erbas, do juče simbol evropske industrijske saradnje i uspešne konkurencije Americi u najkomplikovanijoj tehnologiji današnjice – proizvodnji putničkih aviona, poslednjih nedelja polako postaje povod za nesporazume dva ključna evropska partnera, Francuske i Nemačke, pružajući nove dokaze da tamo gde se umeša politika, trpi biznis.

Najnovije vesti iz Tuluza, gde je sedište firme koja u četiri zemlje (Francuska, Nemačka, Britanija i Španija) ima 22 fabrike i oko 55.000 zaposlenih, govore da će, posle najnovijih odlaganja isporuka  super džambo-džeta A380, Erbas godinu 2006. završiti sa gubitkom, čije će brojke biti saopštene tek 8. marta. Prethodna, 2005, donela je operativni profit od 2,3 milijarde evra. Izračunato je, međutim, da će kašnjenje isporuka A380 u sledećim godinama odneti oko 4,8 milijardi evra od anticipiranog profita, i da će troškovi njegovog razvoja (12 milijardi evra), umesto sa 270 isporučenih aviona, biti pokriveni tek kad poleti 420. primerak ovog dosad najvećeg i najluksuznijeg komercijalnog aviona, koji prima do 850 putnika.

A380 je trebalo da bude ključni adut Erbasa u konkurenciji s Boingom; umesto toga postao je razlog za glavobolju menadžmenta i politička sporenja između Pariza i Bona. Prvi će, sa 20 meseci zakašnjenja, Singapur erlanjsu biti isporučen tek u oktobru ove godine, dok druge velike avio-kompanije uveliko pregovaraju o nadoknadi za gubitke koje će imati zbog odloženih isporuka. Ne treba posebno pominjati da sve ovo ide u prilog Boingu, koji je lane, posle višegodišnjeg zaostajanja, uspeo da pretekne svog evropskog takmaca.

Kašnjenje su izazvali proizvodni problemi, pre svega u instaliranju oko 500 kilometara žica koliko zahteva izuzetno složena elektronika A380. Da bi u novim okolnostima opstao i povratio profitabilnost, Erbas mora da osetno smanji troškove, pa je menadžment nedavno nagovestio plan restrukturisanja, koji podrazumeva reorganizaciju proizvodnje i smanjivanje broja zaposlenih za oko 10.000.

To je, međutim, bilo lakše staviti na papir nego realizovati. Masovna otpuštanja su politički osetljiva tema u svakoj evropskoj zemlji, a pogotovo kad je reč o korporaciji koja je samo nominalno privatna, dok je u suštini, direktno ili posredno, nacionalizovana. Za Francusku, direktna otpuštanja uoči izbora su neprihvatljiva, dok Nemačka, predvođena ambicioznom kancelarkom Angelom Merkel, nije više voljna da, zarad mira u evropskoj kući, čini nove ekonomske ustupke.

Glavni problem je kako podeliti teret zatvaranja ili prodaje nekih fabrika i gašenja radnih mesta? Ova poslovna odluka je poprimila prvorazrednu političku važnost i prošle nedelje bila povod za susret predsednika Širaka i kancelarke Merkel, u jednom dvorcu na obodu Berlina. Sastanak je završen bez odluke: usledio je samo obostrani poziv da se posao reorganizacije "izbalansira kad su u pitanju radna mesta, tehnologije i kompetentnost"

Koreni francusko-nemačke avionske krize su dublji: nije reč samo o raspodeli gubitaka zbog kašnjenja A380, nego i o neslaganjima oko strateškog repozicioniranja celog Erbasa. Reč je nadmetanju Pariza i Berlina, koji u EADS-u, kompaniji koja je "majka" Erbasa, imaju podjednaki udeo od po 22,5 odsto akcija, za drugačiju podelu rada kada je reč o razvoju i proizvodnji cele lepeze Erbasovih aviona.

Glavni spor je oko proizvodne lokacije modela A350, novog širokotrupnog aviona sa dva motora i maksimalno 350 sedišta, koji bi trebalo da konkuriše Boingovom "avionu snova", modelu 787 čije su prve isporuke najavljene za april 2008. Novi "boing" treba da postavi nove standarde ekonomičnosti u potrošnji goriva, pošto će mu telo, umesto od aluminijuma, biti napravljeno od novih, znatno lakših kompozitnih materijala od ugljenih vlakana. Dok je A380 napravljen od aluminijuma, A350 treba da uhvati korak sa Boingom i takođe koristi nove materijale. Erbasovi šefovi i njihovi politički pokrovitelji ne mogu, međutim, da se usaglase gde će se ti novi materijali razvijati i ugrađivati u trup i krila novog aviona. Nemci strahuju da Francuzi žele ovu visoku tehnologiju koncentrišu na svom terenu, što bi nemačke fabrike svelo na ulogu manje važnih kooperanata. Sindikati nemačkog dela Erbasa već su počeli da protestuju zbog ovoga, izračunavši da sada 50 odsto od svih zaposlenih u kompaniji ima "francuskog šefa", dok bi posle reorganizacije ovaj udeo mogao da poraste na 63 odsto. Francuzi, navodno, žele da preuzmu komande nad Erbasom, dok su Nemci rešeni da im to ne dozvole. Eksperti, pri tom, ocenjuju da bi najekonomičnije bilo da se nova tehnologija prepusti Španiji, koja je dosad najviše investirala u kompozitne materijale.

Kompromisa zasad nema i, kako je juče saopšteno, zvanično obelodanjivanje plana za restrukturisanje se odlaže do daljeg.