Kako ukinuti „feude" u vladi

Ukidanje „feudalizacije” vlade, sistema u kome je svako ministarstvo funkcionisalo kao „vlada u malom”, koje su najavili naprednjaci i koalicije oko SPS-a i URS-a, jeste stvar političke volje partnera. „Feudi” su i uvedeni na isti način, jer nigde u Zakonu o vladi ne piše da je ministar apsolutni gospodar svog resora u koji ne sme da se umeša niko, pa ni premijer. Analitičari ovu najavu ocenjuju pozitivno, ali sumnjaju da će biti realizovana, jer „to nije nimalo lako”.

Koalicioni partneri, koji će formirati novu parlamentarnu većinu, odredili su radnu grupu, koja priprema zakon o vladi, ali još se ne zna kako će on izgledati. Prema sadašnjem Zakonu o vladi, koji je donet pre deset godina i na osnovu koga su formirane sve prethodne vlade, uz neke manje korekcije, predsednik vlade je taj koji „vodi i usmerava vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja, usklađuje rad članova vlade, predstavlja vladu i vodi njene sednice”. Predsednik vlade, takođe, „može ostalim članovima vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade”. Ministar, kaže zakon, može podnositi vladi predloge za uređivanje pitanja iz nadležnosti vlade i Narodne skupštine i zahtevati da vlada zauzme stav o pitanju iz njihove nadležnosti.

Zakonske odredbe su jasne, ali je poslednja vlada premijera Mirka Cvetkovića funkcionisala tako da su resorni ministri, možda ne svi, ali dobar deo njih, vodili poslove u „svojim” ministarstvima kao apsolutni gospodari, okruženi ljudima u koje, kako su govorili, imaju poverenje, a svi su bili iz ministrove stranke – od ministra, preko državnog sekretara do sekretarice.

Đorđe Vuković, iz Cesida, kaže da ne veruje da će se dosadašnji sistem menjati, „u koalicionim odnosima zna se šta kome pripada, tako je i u svetu, ali tamo je državna administracija drugačije postavljena”. Vuković objašnjava da je teško porediti nas i neke druge zemlje, jer su njihovi sistemi drugačiji, postoji profesionalna državna administracija, a „ovde imamo svašta što pripada državi, pa javna preduzeća, pa je to veliki ’plen’, odlučuje se o trošenju državnog novca, neće se nijedna stranka toga odreći, a to znači da ćemo i dalje imati feudalizaciju”.

Vuković kaže da u nekim zapadnim zemljama ministar može da odabere relativno mali tim, zato što tamo postoji profesionalna administracija, „ovde ne možete, zato što je već toliko partijskih kadrova nakarikano, da je to strašno”.

Prema Vukovićevim rečima, nama je ovde teško i zbog velikog broja stranaka koje čine parlamentarne većine, dok na zapadu vlade imaju daleko manje koalicionih partnera, pa je lakše, ali „i tamo se ide na dogovor koalicionih partnera”.

Bivši premijer Vojislav Koštunica vratio je, kako je rekao, mandat narodu, kada je počelo donošenje odluka preglasavanjem, odnosno kada je njegov i stav ministara iz njegove partije ostajao u manjini. U vladi se, inače, po zakonu, odlučuje kao i na svim drugim mestima –većinom glasova. Glas premijera je odlučujući samo u slučaju kada vlada ima paran broj članova. Tada se računa da je „odluka vlade doneta ako za nju glasa najmanje polovina svih članova vlade pod uslovom da je za odluku glasao i predsednik vlade”.

Budući koalicioni partneri najavili su da će vratiti sistem po kome je ministar iz jedne, a državni sekretar iz druge stranke. Na tom principu je funkcionisala vlada Zorana Đinđića, ali se od njega odustalo sa prvom vladom Vojislava Koštunice i sve naredne vlade nastavile su da primenjuju pravilo „jedno ministarstvo – jedna partija”. Kad se jedna partija naljuti, ništa od odluke, ali sudeći po nedavnim problemima u Nemačkoj, nijednoj koalicionoj vladi nije lako. Tamo su „zaratile” Hrišćansko-socijalna i Hrišćansko-demokratska unija s jedne strane i Liberalna stranka sa druge oko doprinosa za čuvanje dece, a šef Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehover je poručio: „U ime cele moje stranke vam kažem:’Hrišćansko-demokratska unija neće prihvatiti neuspeh kada je reč o doprinosu za čuvanje dece. A, glasovi naše stranke i te kako su potrebni ovoj koaliciji”. Zakon je trebalo da bude usvojen pre letnje pauze, ali je glasanje odloženo za septembar.

------------------------------------------------

Čolaković: Zakoni o ministarstvima i vladi u parlamentu 24. jula

Predstavnik PUPS-a u radnoj grupi za pripremu zakona o ministarstvima i o vladi Momo Čolaković rekao je juče da ta grupa radi na njihovoj pripremi i da se čeka dogovor o broju ministarskih mesta i resora u okviru ministarstava.

Čolaković je za Tanjug rekao da bi čitav posao mogao da se obavi do 24. jula kada bi zakoni trebalo i da se nađu pred republičkom skupštinom.

Radna grupa treba da pripremi neophodne dokumente i akte za promenu Zakona o vladi i Zakona o ministarstvima koji prethode formiranju, odnosno izglasavanju vlade u parlamentu.

Prema rečima Čolakovića, radna grupa će dogovore uporediti sa potpisanim sporazumom i dogovorima koje je mandatar postigao sa strankama, a nakon toga stručne službe će sve to pripremiti i radna grupa usaglasiti tekst zakona.

On je precizirao da se radi o zakonu o ministarstvima i zakonu o vladi, da će nakon te procedure oni ići u skupštinu na usvajanje i da očekuje da će to biti 24. jula.

U aktuelnom Zakonu o vladi navodi se da je vlada nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Zakonom o ministarstvima, kako piše u postojećem zakonu, obrazuju se ministarstva i posebne organizacije i utvrđuje njihov delokrug.

Takođe se tim zakonom precizira broj ministarstava, kojih u aktuelnom zakonu ima 17, kao i njihova nadležnost.

Po onome što su najavili mandatar Ivica Dačić i drugi učesnici u razgovorima o formiranju nove vlade i kako je saopšteno prilikom potpisivanja koalicionog sporazuma SNS, SPS, URS, PUPS i JS, nova vlada će imati 17 članova i 15 resora, koji će biti podeljeni po formi – osam naprednjacima, pet koaliciji oko socijalista i dva Ujedinjenim regionima.