Sreća, još ih ne biju

Loznica – Batina za sada nije bilo, ali te zato izvređaju, psuju ti sve živo, gađaju parama, prete, budu drski i vrlo neprijatni a ne možeš im ništa. nezadovoljstvo i ljutnju zbog drugih stvari istresu na nama a mi samo radimo svoj posao i ništa više – kaže o svojim svakodnevnim radnim iskustvima jedan od 12 lozničkih naplaćivača taksa za parkiranje koji na nogama, na otvorenom, provedu svih osam sati rada, po kiši, snegu ili vrućini. Među njima je sedam muškaraca i pet žena koje takođe nisu pošteđene neprijatnosti.

– Parking-servis pokriva oko 370 parking-mesta u gradu na tri zatvorena i sedam uličnih parkinga. Sat parkiranja je deset a ceo dan 30 dinara ali naši naplaćivači i pored tako niskih cena imaju problema sa naplatom jer građani neće da plaćaju, prete im, prave probleme. Naši radnici rade u teškim uslovima a procenat naplativosti je ispod 50 odsto. Problem je nepostojanje koordinacije i saradnje sa određenim inspekcijama, policijom i sudijama za prekršaje uz čiju pomoć bi ostvareni prihodi bili veći – kaže Dragica Nedeljković, poslovođa Parking-servisa KJP "Naš dom", koji postoji od decembra 2005. godine.

Parking-servis ostvaruje prosečan mesečni prihod od oko 200.000 dinara a mogao bi znatno više. Ovde kažu da bi sa "minimalnim ulaganjima i minimumom koordinacije sa inspekcijama i policijom" mesečno mogli da "naprave" oko dva miliona dinara, deset puta više nego sada. Zamišljeno je da se ostvare neki prihodi ali nema dovoljno saradnje ni odgovarajuće podrške da tako i bude, kažu, dodajući da je Opštinsko veće prihvatilo predlog povećanja cene parkiranja vozila na uređenim parkiralištima koja treba da budu podeljena u tri zone ali on nikako da dođe na dnevni red SO Loznica.

Ovde su lani protiv onih koji nisu hteli da plate parkiranje podneli oko 50 prijava od kojih je, koliko oni znaju, rešeno tek dva odsto pa su odustali od tog jalovog posla. Kažu da se predviđene kazne kreću do 500 dinara pa bi onaj ko ne plati deset dinara dobro razmislio da li mu se isplati da zbog toga iz džepa vadi višestruko veće sume i da bi kažnjavanje imalo efekta na vozače.

Goran Paunović, radi na parkingu kod pijace, kaže da je većina ljudi korektna ali ima i onih koji su drski, kažu da se parkiraju na pet minuta a ostanu sat-dva. Jedan mu je rekao da neće da plati a "može da kupi i njega i njegovu porodicu i celu firmu". Vera Ivanović je morala da zove policiju pošto se jedan vozač parkirao tako da blokira izlaz sa parkinga i nije hteo da se skloni.

– Svašta znaju da kažu, da nas potcene, pocepaju obaveštenja, svađaju se, prete. Jedan me nedavno prvo dobro izvređao pa tek onda dao tih deset dinara. Trčimo s kraja na kraj ulice, ne možemo da stignemo da naplatimo a vozači odu, neće da čekaju – kaže Vera koja je kao i većina kolega bila tehnološki višak pa sada radi ovaj posao za platu od oko 13.000 dinara.

Vozači umeju da lažu da imaju mesečne karte za parking, ostaju duže od plaćenog vremena, staju na mesta rezervisana za invalide i slično a nedavno je ispred suda i jedan sudija odbio da plati parkiranje. Naplaćivači inače nemaju HTZ opremu, dobili su samo kačkete i legitimacije, već rade u svojoj odeći. Kažu da bi im značilo da imaju kućice u koje bi mogli da se sklone ili barem kabanice da ne kisnu i da ako neko misli da ova služba treba da radi i donosi prihode onda mora da se poštuje njihov rad i uvede bolja saradnja sa policijom.

– Znam da građani nemaju para, da se nisu navikli na plaćanje parkinga ali ne moraju da me vređaju i kinje kad radim svoj posao – kaže jedan od njih dok čeka vozača koji je zauzeo mesto za invalide i pre pola sata rekao da dolazi za "pet minuta". A takvih nije malo.