Nepoznata Vukova torba

Muzej Vuka i Dositeja od danas ima predmet više u svojoj kolekciji: putnu torbu Vuka Karadžića, koja će večeras biti prvi put pred očima javnosti.
Znalo se da je nevelika, pomalo pohabana braon torba negde u depou Narodnog muzeja u Beogradu, ali tek prilikom analize inventara Narodnog muzeja u decembru prošle godine, Vukova torba je pronađena i odlukom komisije nacionalnog muzeja reinventarisana i prebačena u Muzej Vuka i Dositeja, kaže za "Politiku" muzejski savetnik Ljiljana Čubrić.

Pored ovog događaja, na današnji dan Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu obeležiće 58 godina od postojanja, kao i jubileje koji sećaju na naša dva velikana: 200-godišnjicu od Dositejevog dolaska u Srbiju i 220 godina od rođenja Vuka Karadžića. Tim povodom, večeras u 19 časova u Muzeju, biće predstavljen časopis "1804", list u izdanju Zadužbinskog društva Prvi srpski ustanak iz Orašca, o kojem će govoriti Mirjana Drndarski, Nenad Ljubinković, Jovan Filipović, Branko Zlatković i Ljiljana Čubrić, a u programu učestvuje i etnomuzikolog Bojana Nikolić.

Povodom proslave Dana Muzeja, Ljiljana Čubrić nas podseća da je muzejska zgrada osnovana odlukom vlade Narodne Republike Srbije još davne 1949, i useljena je u današnju zgradu koja je tipičan primer turske gradske stambene arhitekture. "Ovo je najstarija sačuvana stambena zgrada u Beogradu i zbog svog arhitektonskog i istorijskog značaja proglašena je za kulturno-istorijski spomenik od izuzetnog značaja. Po nekim podacima, podignuta je oko polovine 18. veka", kaže Ljiljana Čubrić, nastavljajući priču o trenutnim problemima zgrade.

– Već dve godine nadamo se boljoj rekonstrukciji. Poslednja je bila 1992. kada su sanirani temelji zgrade koja je pre toga tonula i pucala. Da to tada nije urađeno, pitanje je šta bi sa zgradom bilo. Danas je potrebno da se popravi krov muzeja i sanira vlaga koja od temelja naviše doseže visinu od metra, i to je trenutno najozbiljniji problem.

Ljudi iz muzeja su se obraćali za pomoć Skupštini grada i raznim ministarstvima ali, prema rečima Ljiljane Čubrić, celokupna finansijska situacija u našoj zemlji odražava se i na institucije kulture. Ipak, navodi i vedriji primer: "Od opštine Stari grad jesenas smo dobili najsavremeniju protivpožarnu i protivprovalnu zaštitu. Čelnici opštine su nam poslali pismo sa pitanjem da li treba nešto. Da nam tada nisu pomogli, opet bih uramila to pismo, jer me za 30 godina rada niko nijedanput nije pitao da li nam treba pomoć!"

Posle rekonstrukcije zgrade, čelnici Muzeja se nadaju da će dobiti i novu stalnu postavku koja podrazumeva savremeniji način prezentacije muzejskih predmeta. U Muzeju Vuka i Dositeja postoje dve stalne postavke. Jedna posvećena Dositeju, koja čuva portrete i skulpture poznatog prosvetitelja, prva izdanja njegovih knjiga, kopije pisama… Muzej ima sedam originalnih Dositejevih pisama koja se, zbog neadekvatnih uslova, izlažu samo povremeno. Postavka posvećena Vuku daleko je privlačnija za publiku, kaže Ljiljana Čubrić, jer su uz njegove portrete koji su svi rađeni prema živom uzoru, tu i portreti članova porodice, lične stvari, i ostavina Mine Karadžić koja se takođe čuva u muzeju ali se zbog malog prostora ređe izlaže.

Muzej Vuka i Dositeja ima i svoje aktivnosti koje podrazumevaju povremene tematske izložbe. Najznačajnija izložba bila je posvećena Mini Karadžić, i ta postavka je 2003. godine proglašena za izložbu godine. "Sa njom smo gostovali u Beču i za dve nedelje videlo ju je 15.000 posetilaca što je od izuzetnog značaj jer je reč o gradu sa vrhunskim kulturnim događajima", kaže Ljiljana Čubrić.