Muzejski dokaz genocida

Zločini prošlosti ne smeju da budu prepušteni zaboravu.
Da bi nove generacije uopšte mogle da spoznaju koliko je surov bio režim Pola Pota, neophodno je sačuvati jedno od njegovih najstrašnijih svedočanstva, memorijal u Čeung Eku sa lobanjama više hiljada žrtava, odlučan je kambodžanski premijer Hun Sen koji se ove nedelje javno usprotivio predloženom uništavanju izloženih ostataka.

"Lobanje moraju da ostanu na svom mestu kao potvrda da su krajem sedamdesetih godina milioni ljudi u Kambodži izgubili život", rekao je šef vlade u Pnom Penu u jednom istupanju u ponedeljak, naglasivši da bi uklanjanjem ovih "ključnih dokaza" bilo teško suditi vođama Crvenih Kmera optuženim za genocid, prenele su agencije.

Dok se početak procesa pred kambodžanskim specijalnim tribunalom neprestano odlaže, zbog neraščišćenih pitanja nadležnosti i usklađivanja međunarodnih standarda sa lokalnim pravosuđem, kambodžanska "Ćele kula", tihi podsetnik užasa, pretvorila se u turobnu turističku atrakciju.

Tokom prošle godine ovo stratište na 12 kilometara od prestonice, najpoznatije od kambodžanskih polja smrti na kojima je tokom kratke (1975–1979) ali nezamislivo surove vladavine ultramaoističkog pokreta nestala petina stanovništva (1,7 miliona ljudi), posetilo je oko 140.000 turista.

Na prostoru Čeung Eka otkriveno je 86 masovnih grobnica sa ostacima blizu devet hiljada muškaraca, žena i dece, odvojeno sahranjivanih. Sa tog gubilišta na koje su dovođeni kažnjenici iz zloglasnog zatvora S-21 u Pnom Penu prikupljeni su elementi sada sporne muzejske postavke.

Iza zahteva za uklanjanje, odnosno spaljivanje lobanja, ne stoje politički razlozi već budistička tradicija i verovanje da telo mora da bude kremirano kako bi duša bila slobodna da ode na drugo mesto.

Premijer Hun Sen, međutim, ističe da je u ovom slučaju važnije da uz ovako drastično svedočanstvo niko neće moći da negira ono što se događalo pre trideset godina, kada je, kako se jednom izrazio Norodom Sihanuk, "svako kambodžansko selo imalo svoj Aušvic".

Primer Kambodže je utoliko strašniji što je ovde reč o takozvanom autogenocidu, politici masovnog istrebljenja sopstvenog naroda. To je bilo delo Crvenih Kmera, ali pre njih uvod u krvavu deceniju kambodžanske istorije ispisali su Amerikanci koji su od 1969. pa sve od 1973. godine tajno bombardovali Kambodžu gađajući baze Vijetkonga, ali ubivši sto hiljada kambodžanskih civila.