Dupliran broj obolelih od raka štitne žlezde

U poslednjih deset godina u našoj zemlji udvostručen je broj obolelih od raka štitne žlezde, a kod velikog broja pacijenata onkolozi dijagnostikuju sve zloćudnije i agresivnije forme ovog karcinoma. Kako je na jučerašnjem naučnom skupu posvećenom raku tireoidne žlezde istakao dr Radan Džodić, profesor Medicinskog fakulteta i hirurg sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, veliki broj pacijenata koji boluju od tumora štitnjače operisan je u nereferentnim zdravstvenim ustanovama, zbog čega svakom petom bolesniku treba ponoviti operaciju.

Dr Džodić je podsetio i na poražavajući podatak da u Beogradu, u kome su najveći medicinski centri u zemlji, već dvanaest godina ne postoji nijedna ustanova u kojoj se primenjuje terapija radioaktivnim jodom – koja je neophodna u lečenju karcinoma štitne žlezde, a više od sto pacijenata iz prestonice čeka da se isprazni jedna od četiri postelje u zemlji da bi dobili terapiju koja život znači. U zdravstvenim ustanovama Hrvatske, u kojoj živi duplo manje stanovnika u odnosu na Srbiju, postoje 24 postelje namenjene osobama koje su na terapiji radioaktivnim jodom i nijedan pacijent se ne dovodi u situaciju da čeka na ovu terapiju.

"Vreme je jedan od najvažnijih faktora kada je u pitanju prognoza budućnosti osoba sa karcinomom. Ako se zakasni s dijagnostikom, uvek postoji ogroman rizik da bolest odnese pobedu nad medicinskom naukom. Iako trendovi savremene onkologije podrazumevaju tesnu saradnju hirurga, genetičara, onkologa i anesteziologa kada je u pitanju lečenje obolelih od karcinoma, hirurgija je ključni faktor prognoziranog životnog veka ovih pacijenata", istakao je dr Radan Džodić.

Boban Stanojević, biolog sa Instituta za nuklearne nauke iz Vinče, podsetio je da pet do deset odsto svih malignih bolesti imaju naslednu osnovu i dodao da je cilj savremenih genskih analiza – potpuno iskorenjivanje onih karcinoma koji se dobijaju u DNK "paketu". Savremena dijagnostika omogućila je i prenatalno testiranje, a odgovor na pitanje da li je osoba nosilac onkogena danas se dobija analizom samo pet mililitara krvi u genetičkoj laboratoriji.