Država mora da se zaduži kod banaka

Država će do kraja godine samo za finansiranje minusa u kasi, obaveza po ranije uzetim kreditima i kamata morati da obezbedi oko 1,8 milijardi evra. Za naše prilike, to nije mali iznos. Budući premijer Ivica Dačić, po svemu sudeći, neće imati drugog izbora nego da sarađuje sa „narodnim neprijateljima” i da od bankara zatraži preko potrebne pozajmice kako bi država redovno izmirivala svoje obaveze. Naravno, uz kamatu.

Prema podacima Uprave za javni dug, država se dosad zadužila oko 170 milijardi dinara, ali se istovremeno i razduživala, pa je vraćeno 146 milijardi dinara starog duga. To znači da je državni dug porastao za oko 24 milijarde dinara, odnosno oko 220 miliona evra. U izveštaju Fiskalnog saveta, koji je objavljen početkom juna, spominje se suma od čak 2,5 milijarde evra koju će država morati da obezbedi do kraja godine kako bi redovno izmirivala svoje obaveze. Taj iznos je sada manji jer se, u međuvremenu, država zaduživala.

Gde će država naći taj novac? Prema rečima Aleksandra Vučića kod domaćih poslovnih banaka, a prema najavama Mlađana Dinkića emisijom evroobveznica, odnosno državnih dužničkih papira. Sudeći prema Zakonu o budžetu – i jedan i drugi su upravu. Jer, predviđeno je da se 1,4 milijarde dolara obezbedi emitovanjem evroobveznica, a ostatak prodajom hartija od vrednosti na domaćem tržištu.   

Srbija se i prošle godine zadužila tako što je na međunarodnom tržištu s kamatom od 7,25 odsto emitovala milijardu dolara obveznica. Tražnja je tada bila duplo veća od ponude. Međutim, za nepunu godinu dana situacija se promenila i na domaćem i na međunarodnom tržištu. Zato Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza Investa”, smatra da je sada izvesna jedna stvar. Za nas će taj zajam biti skup. Neizvesno je koliko veću kamatu ćemo morati da ponudimo nego prošle godine, kaže naš sagovornik.

– Situacija se u međuvremenu nije poboljšala. Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom je prekinut, „Ju-Es stil” je otišao, makroekonomska situacija je pogoršana, državni dug je prešao zakonom dozvoljenu granicu… Nabrajao je Gujaničić razloge zbog kojih će za Srbiju ovaj vid pozajmice biti skuplji.

– Sa druge strane, na domaćem tržištu pada tražnja za dinarskim hartijama od vrednosti, naročito dugoročnim. Tako da je država sada u nekoj vrsti makaza da li da se odluči da se zadužuje u dinarima ili u devizama na međunarodnom tržištu. Takođe, prošle godine u vreme kad smo emitovali obveznice kurs je bio 75, a sada je 95 dolara za dinar. Što znači da smo samo na kursnim razlikama izgubili oko 20 milijardi dinara za nepunu godinu dana. A reč je o desetogodišnjoj pozajmici – objašnjava Gujaničić. 

Kada se država prošle godine zadužila uz kamatu od od 7,25 odsto brokerska kuće „Sinteza Invest”, napravila je analizu za potrebe „Politike” koja je trebalo da pokaže da li su uslovi pozajmice povoljni. Pokazalo se da se Srbija zadužila po nešto nepovoljnijim uslovima od zemalja čiji je kreditni rejting sličan našem. Tako je susedna Hrvatska, prodajom desetogodišnjih obveznica u dolarima uspela da dobije nešto povoljniju kamatnu stopu od 6,38 odsto. Još bolje je prošla Turska čiji su dužnički papiri, sa istim rokom otplate prodati uz interes od 5,63 procenata. U grupi zemalja sa rejtingom sličnim našim nalazila se i Indonezija, ali će vlada ove države godišnje za svoje dužničke papire investitorima plaćati kamatu od 4,86 odsto. Najpovoljnije su se, čini se, zadužili Filipini, jer stopa na tamošnje obveznice iznosi svega četiri procenta.

Situacija je nešto drugačija kada je reč o obveznicama u evrima. Grčka je, na primer, bila prinuđena da svoje dužničke papire prodaje uz kamatu od čak 22,08 odsto. Nepovoljno se na deset godina zadužila i Portugalija (11,78 procenata). Sa druge strane Japan (0,99 procenata) i Švajcarska (0,89 odsto) rupe u svojim budžetima mogu da krpe po prilično povoljnim uslovima. Državni zvaničnici kasnije su isticali da su se sve zemlje, koje su dobile povoljniju kamatu, zadužile u prvoj polovini godine kada rizici na međunarodnom tržištu nisu bili izraženi.

Ekonomisti smatraju da je najbolji kriterijum za proveru da li je neki zajam isplativ ili ne, očekivani ekonomski rast. Kamata bi trebalo da bude niža od rasta bruto domaćeg proizvoda. U ovom slučaju to bi značilo da se u narednoj deceniji u Srbiji očekuje privredni rast veći od 7,25 odsto. Ove godine on će u najboljem slučaju biti 0,5 odsto.