Kad sunce ožeže – svi su mudraci

U poslednjih 50 godina, prema Standardizovanom indeksu padavina (SPI), Srbija je imala ukupno 15 ekstremno sušnih godina, od čega u poslednje dve decenije čak osam takvih godina. To ukazuje da se učestalost izrazito sušnih godina povećava i da Srbija ubrzano gubi blagodeti umerenokontinentalne klime sa četiri klimatski povoljnija godišnja doba.

Šteta u biljnoj proizvodnji tokom protekle decenije procenjivana je između uobičajenih 500 miliona i čak jedne milijarde dolara – u 2003. godini kada je suša počela u proleće i trajala sve do jeseni.

Istovremeno, sa visokim temperaturama Srbiju su ove godine pogodila i dva-tri toplotna talasa, od kojih je najduži u kontinuitetu trajao čak 20 dana na području Niša. Time već izrazito ožednele useve i zasade vreli toplotni talasi za nekoliko dana dodatno sprže.

Nastavak ekstremne suše u julu (sa 10–40 odsto prosečnih mesečnih padavina) nagoveštava da bi ovogodišnja sumorna prognoza za poljoprivredu Srbije mogla biti ekonomski još pogubnija.

Posledice ovogodišnje ekstremne suše ispoljiće se direktno u smanjenju prinosa po hektaru ratarskih useva (najmanje za 20 suncokreta, 40 soje, 30–70 odsto kukuruza i bez „drugog otkosa” lucerke, crvene deteline i livadskih trava kao kabaste stočne hrane), odnosno stablu voćaka i vinove loze na površinama koje se ne navodnjavaju.

Smanjeni prinosi u izrazito sušnoj godini usloviće dve druge posledice: smanjenje obima proizvodnje i skoro potpuni gubitak ekstra i prve klase proizvoda u tako umanjenoj proizvodnji.

Sledeća posledica jeste smanjenje stepena korišćenja ionako već nedovoljno korišćenih kapaciteta u prehrambenoj industriji i industriji stočne hrane, što će, barem zbog konstantnih troškova amortizacije tih objekata, povećati cenu koštanja svake jedinice finalnog prehrambenog proizvoda i koncentrovane stočne hrane.

Povećana cena koštanja stočne koncentrovane hrane uzrokovaće nerentabilnost intenzivnog stajskog uzgoja stoke i „epidemiju klanja“ velikog broja grla svih vrsta stoke – koji je i inače na minimumu u poslednjoj polovini veka. Velika je verovatnoća da će ovogodišnja ekstremna suša, pored višedecenijskog odsustva adekvatnih mera agrarne politike u razvoju stočarstva, biti „završni čin scenarija” pod naslovom „Srbija – trajni uvoznik stočarskih proizvoda“.

Epilog je da će posledice ovogodišnje suše u većoj meri nego svih prethodnih sušnih godina osetiti svi učesnici reproceline „od njive do trpeze“: poljoprivrednici, prerađivači, izvoznici, potrošači i država!

Zbog toga će naša poljoprivreda kao izvozna uzdanica, u ambijentu već višegodišnje svetske i domaće ekonomske krize, od mnogih „mudraca opšte političke prakse” možda biti proglašena i za nacionalnu izdajnicu!

Nažalost, već započeto čišćenja kanala Dunav–Tisa–Dunav i izgradnja prvog značajnijeg sistema za navodnjavanje u ataru sela Kruščić (Vrbas), i pored tri Morave, Drine, Save i Dunava, neće u dogledno vreme obezbediti odgovarajuće vodosnabdevanje poljoprivrede, jer se „prase ne goji uoči Božića”!

Zato svi kandidati – posebno oni „opšte političke prakse za sve i svakojake resore”, koji budu imali hrabrosti da prihvate funkciju ministra poljoprivrede, moraju već na prvoj sednici „svoje vlade” izaći sa spiskom mera i aktivnosti (prethodno usaglašenim sa predstavnicima nauke, struke i agroprivrede) koje se u njihovom mandatnom periodu moraju sprovesti i u oblasti navodnjavanja, a ukoliko za to ne dobiju podršku i tražena sredstva, da smesta podnesu ostavku!

Kada to bude uradio prvi novoimenovani ministar poljoprivrede, tada će Srbija dobiti prvog nacionalno i agrarno odgovornog ministra poljoprivrede!

*Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije