Bekstvo od stvarnosti

Aranđalovac –U jednom od najlepših prostora u Srbiji, u srcu Aranđelovca, sa stoletnjim stablima i cvetnim alejama između kojih su na preko dvadeset hektara nikli mermerni spomenici različitih autora i senzibiliteta, odigravaju se programi 47. smotre umetnosti „Mermer i zvuci”. Nekada vrlo bogati sadržaji koji su se odvijali gotovo svakodnevno u dugom skoro tri meseca trajanju smotre, danas su mnogo skromniji i što se broja i što se umetničkog kvaliteta tiče. Oni nisu vođeni onim betovenskim – „prava umetnost ostaje za večnost”, već geteovski – „najbolje se može pobeći iz sveta pomoću umetnosti”, makar za jedno veče, makar dok program večeri traje.

Takvo bežanje od stvarnosti ponudili su pevači, tenor Sergej Putirov, solista veličanstvenog ruskog hora „Aleksandrov” i naša „koloraturka” Tanja Andrejić sa beogradskim horom „Kralj Petar Prvi”, kojim diriguje Ivanka Stojkov, koja se trudi da dvadesetak ženskih pevača izvuče iz statičnosti. Oni su program popularnih operskih arija i dueta i naših starogradskih pesama, italijanskih kancona i ruskih romansi interpretirali uz snimljenu instrumentalnu matricu, tako da se mestimično dobijao utisak da i sami pevaju na plejbek – te su oni morali da prate muziku koja je trebalo da prati njih. Lepim i svežim glasovima Putirova, koji ima veliki raspon i Andrejićeve, koja sa lakoćom doseže visoko ce pridružila se i vrlo scenična i muzikalna Ljiljana Čelemonović, članica hora, koja je i pokretom i glasom obogatila ovo veče.

Na maloj sceni iznad Letnje pozornice održano je književno veče beogradskog pisca Aleksandra Gatalice, koji se pored jedanaest knjiga koje su prevedene na deset jezika bavi i prevođenjem sa antičkog grčkog i muzičkom kritikom. Književni kritičar Aleksandar Jerkov i mladi i veoma sugestivni glumac Miloš Anđelković predstavili su budući roman Aleksandra Gatalice, koji je još u štampi – „Veliki rat”, iz koga smo čuli dve potresne priče – „Oficir koji je lagao smrt” i „Jedna ljubav – srpska i engleska varijanta”. Kako je rekao pisac, knjigu je pisao tri i po godine, dugo sakupljajući građu i sačinivši sasvim jasnu arhitektoniku dela, u svakom trenutku je znao kako će se razvijati doživljaji sedamdesetak likova koji su njeni akteri. On insistira na emocijama, smatrajući da književnost mora da ih probudi i da svet učini lepšim i boljim.

Gordana Krajačić