Devojka sa Ipaneme dobila lice

Jedna je od najpoznatijih bosa nova numera „Devojka sa Ipaneme”, koju je pre tačno pola veka napisao Antonio Karlos Žobim, nastala je slučajno dok je muzičar sedeo u baru na jednoj od najpoznatijih plaža u Riju.

Ugledao je prelepu, tada 18-godišnju devojku. Opčinili su ga duga crna kosa, nežna koža, graciozni hod...

Danas je ista ta devojka – inspiracija za numeru koju su mnogi muzičari uvrštavali u svoj repertoar od Frenka Sinatre do Ejmi Vajnhaus, a po listama muzičkih magazina druga pesma po broju obrada – plavuša. Ima 68 godina i odlučna je da iskoristi, na neki način, slavu koje nije bila svesna u dane devojaštva.

Eloiza Pinto je saznala, kada i ostatak sveta, da je ona bila inspiracija za numeru koja je prethodnih pet decenija postala muzički sinonim poznate plaže u Riju i brazilskog opuštenog načina života – tek kasnih šezdesetih.

Naime, pisac teksta na portugalskom Vinišijus de Moareš je u jednom intervju tek nekoliko godina od premijere pesme otkrio identitet lepe devojke.

Vaspitana u strogom, tradicionalnom okruženju, tada učenica srednje škole Eloiza nije želela ni na koji način da se eksponira. Stizale su mnogobrojne ponude televizijskih i filmskih producenata a ona ih je glatko odbijala.

– Bila sam počastvovana, ali nisam znala da li bih mogla da opravdam očekivanja koja je popularnost pesme nametala – kaže danas. Odlučila je da se jednostavno uda i postane domaćica.

Posle pet decenija Eloiza misli drugačije. Angažovana je kao voditelj u dve televizijske emisije, planira da izda knjigu, na engleskom, o prošlosti.

Podeliće sećanje da je i sama početkom šezdesetih, kada je prvi put čula taktove „Devojke sa Ipaneme” (objavljena 1962), zapevušila ne sluteći da se u stvari govori o njoj.

R. S.

-----------------------------------------------------------

Rođenje bosa nove

Ruj Kastro, novinar i hroničar muzike i noćnog života, kaže za britanske medije da je 1962. godine mali klub na obali „Aubongourmet”, dimenzija šest sa 40 metara, bio adresa nastanka bosa nove. Svako veče publika se tiskala da sluša „Devojku sa Ipaneme” ali i „Sodancosamba”, „Sambadabencao”.

Otkriva da je pesma nastala tako što je zapisana na nekakvoj salveti, a tek su je kasnije zapisali na čistom listu papira. Iste godine, u jesen, 1962. godine zvuci Brazila ušli su u Ameriku. Od tada svi poznati muzičari želeli su da sviraju sa malo notnog začina iz Brazila. Američki magazin „Songwritermagazine” tvrdi da je jedino pesma „Yesterday” imala više presnimavanja od „Devojke sa Ipaneme”.

Verzija na engleskom svetlost dana ugledala je dve godine  kasnije – 1964.