Žene su operativnije, brže
S obzirom na to da je u stanovništvu Srbije 51 odsto žena, bilo je krajnje vreme za donošenje zakona o ravnopravnoj rodnoj zastupljenosti u parlamentu. Prema tome, pozdravljam odluku prethodnog saziva skupštine na osnovu koje je sada svaki treći poslanik – žena. Ponižavajuće je bilo to što su tokom prošlih izbora žene figurirale na poslaničkim kandidatskim listama, a onda nisu bile izabrane. Ovog puta se to stvarno desilo i ja očekujem da sadašnji saziv parlamenta, sa 82 poslanice, bude drugačiji. Očekujem, pre svega, mirnija zasedanja, s obzirom na senzibilitet žena, ali i da narodne poslanice daju svoj doprinos u donošenju zakona koji se odnose na zaštitu i očuvanje porodice, na smanjenje ,,bele kuge”, isto tako da ravnopravno učestvuju u radu odbora skupštine kao što su odbori za bezbednost, spoljne poslove itd., dakle u oblastima koje su do sada bile gotovo rezervisane za muškarce. U tom pogledu promena već ima: predsednica odbora za bezbednost je Jadranka Joksimović, koleginica iz Srpske napredne stranke.
Takođe, žene su operativnije, konkretnije i brže od muškaraca, pa očekujem povećanu efikasnost parlamenta. I skretanje pažnje na probleme koji su do sada bili potisnuti, između ostalog, i zbog naglašene dominacije muških poslanika. Jedan od tih zanemarenih problema je kadrovska politika u našim javnim preduzećima, jer mi u Beogradu u mandatu 2008–2012 nismo imali nijednu direktorku javnog preduzeća. One su zamenice i pomoćnice, ali ne više od toga, pa očekujem da i u tom pogledu dođe do nekih promena.
Treba reći i to da su na čelu naših stranaka muškarci kao neprikosnoveni lideri, dok su se žene izborile za potpredsedničke pozicije. S druge strane, veće angažovanje žena u politici ugroženo je našom ekonomskom situacijom i, pogotovo, ekonomskim položajem takozvanog lepšeg pola. Jer kad pogledamo statistiku videćemo da je u ukupnoj veoma visokoj stopi nezaposlenosti u Srbiji (27 odsto) ženska nezaposlenost još veća. To znači da se u uslovima egzistencijalne ugroženosti ne može očekivati da svoje slobodno vreme neko posvećuje javnom političkom angažmanu. Zato veliku pomoć i inicijativu treba očekivati od poslovnih žena i njihovih organizacija i udruženja. One bi trebalo da budu mnogo glasnije u borbi za ženska prava jer su u poziciji da mogu da utiču na donosioce odluka.
Što se zahteva za ženom premijerom ili predsednikom države tiče, mislim da u ovom trenutku za to kao društvo nismo spremni. Moramo se za sada zadovoljiti time da imamo što više ministarki i poslanica, potpredsednica stranaka i vlada i, jednostavno, ići dalje u tom pravcu kako bi se na osnovu stečenih pozicija položaj žena u društvu postepeno menjao.
Iznose se i primedbe da imamo puno poslanika i, procentualno, još više poslanica iz Beograda i Novog Sada, ali treba priznati da taj poslanički sastav samo prati demografska i migraciona kretanja u društvu. Ako u Srbiji veliki broj stanovnika napušta svoja sela i varošice i odlazi u veće gradove onda ne možemo očekivati da poslanici dolaze iz tih opština s veoma malim brojem stanovnika.
Pominje se ovih dana i naglašena ženska mladost u parlamentu, ali podsećam tim povodom da se sve naše stranke u svojim programima zalažu za što veću zastupljenost mladih. A od njih samih zavisi da li će biti samo puki posmatrači onoga što se dešava u skupštini ili će nastupati kao pravi predstavnici građana, pa i predstavnici svoje generacije. Parlament je u potpunosti otvoren za javno delovanje i ovi mladi ljudi mogu u njemu da dođu do izražaja. Da li će tu šansu iskoristiti ili ne, zavisi od njih.
PotpredsednicaNoveSrbije