Prvi put obustavili proizvodnju od 1928.

Svilajnac – Radna jedinica AD „Navip“ nadomak Svilajnca prvi put je obustavila proizvodnju od 1928. godine, kada je formirana. Podrum u Crkvencu otišao je u stečaj zajedno sa „Navipom“ iz Zemuna, kome pripada. U firmi su ostali samo računopolagač Miroljub Spasojević, koji je od 1996. rukovodilac ove radne jedinice i služba obezbeđenja, dok je 18 radnika otišlo na Biro za zapošljavanje.

– Po nalogu Huseina Banjalučkića, koga je Privredni sud u Zemunu imenovao za stečajnog upravnika, centrali smo predali zalihe od oko 80 vagona alkoholnog pića. Reč je o 70.000 litara vinjaka, dok ostalu količinu čine brendi, lozovača, votka i šljivovica. Interesantno je da je Zemun preuzeo naš program proizvodnje i izvoza srpske šljivovice prepečenice, a naš podrum je posle četiri decenije prestao da je proizvodi – navodi Spasojević za „Politiku“.

On dodaje da su šljivovicu u srpskoj bukliji, po kojoj su bili poznati, izvozili čak i za vreme NATO bombardovanja, i to u Ameriku i u vreme sankcija, dok berba grožđa nije obustavljana ni za vreme Drugog svetskog rata. Za 40 godina izvezli su preko 5.000.000 litara šljivovice u preko 30 zemalja. Crkvenačka rakija pila se u Kanadi, SAD, Nemačkoj, Engleskoj, Australiji, Holandiji, Rusiji, Brazilu, Danskoj, Norveškoj, pa čak i u Urugvaju, Filipinima, Indiji, Islandu i Čileu.

– U najbolje vreme, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada smo radili u tri smene, izvozili smo od 800.000 do 1.000.000 boca šljivovice i zarađivali po 1.000.000 dolara godišnje. Najveći izvoz, 854.000 litara, ostvarili smo na nemačko tržište od 1975. do 1980. godine. Poslednjih godina izvozili smo oko 100.000 boca ili 75.000 litara godišnje, što je tri puta više nego od 1991. do 2000 – ocenjuje Miroljub.

Prema njegovim rečima, izvezli su i 4.000.000 „bardaklije“, koja je 1964. godine nagrađena „gran prijem“ na sajmu u Ljubljani, kao i preko 2.500.000 litara komovice, dok su od 1981. do 1990. godine, koliko su je proizvodili, na domaće tržište izbacili 1.226.712 litara. Za domaće tržište proizveli su i 2.000.000 litara lozovače, kao i 1.800.000 litara klekovače, travarice i ostale prepečenice. Napunili su više od 12.000.000 litarskih i polulitarskih boca. Rekordna je bila 1972. godina, kada su napunili 1.297.400 boca.

Nažalost, ovo su samo statistički podaci, jer crkvenački podrum čeka kupca. A radnici koji su stekli uslov za penziju čekaju da sakupe novac da bi sami uplatili doprinose, jer u poslednje dve godine penziono im nije uplaćivano. Jedan od njih je Slavoljub Janković, koji je 1. jula napunio 40 godina radnog staža.

– Pošto nemam oko 150.000 dinara, koliko mi je potrebno da bih uplatio minimalac od 4.700 dinara mesečno, prodao sam njivu. Sada nemam ni socijalno, niti iko u porodici radi, jer je i sin Dejan, koji je u podrumu radio sezonski, ostao bez posla. A nekada je ova firma imala 36 stalno zaposlenih i po petnaestak sezonskih radnika – jada se Slavoljub.

Živan Batić je u penziju trebalo da ode još 5. decembra prošle godine, a sada i on razmišlja da proda njivu da bi povezao radni staž.

– Meni je potrebno 110.000 dinara ako bih uplatio minimalac. Međutim, kako sam poslednjih godina bio zamenik direktora, trebalo bi da uplatim po 11.300 mesečno, što je mnogo veća suma. Nema mi druge, nego da i ja prodam njivu – zaključuje Živan.

----------------------------------------------

„Crkvenačka paleta“ i pod stečajem

Iako je firma u stečaju, bivši rukovodioci nisu želeli da prekinu tradiciju. Oni su na Vidovdan organizovali sedamnaestu likovnu koloniju „Crkvenačka paleta“, koja okuplja slikare iz cele bivše Jugoslavije.