Nije direktor ko ima spakovanu opremu

Nova ministarka zdravlja u Vladi Srbije dr Slavica Đukić-Dejanović u razgovoru za „Politiku” je objasnila da će joj prvi korak biti da upozna pomoćnike i resorne rukovodioce raznih segmenta u ministarstvu, da će videti dokle se stiglo sa zadacima koji su planirani i da će početi da radi ono što je započeto, a o nekim inovacijama u ovom sektoru moći će da govori tek u septembru.

Da li se plašite nevolje u koju ulazite, s obzirom na prilično lošu situaciju u srpskom zdravstvu?

Mislim da je segment javnog zdravlja i prevencije poprilično zapostavljen. Ako se uključe svi građani Srbije, rad na problemima zdravlja može da da rezultate kojima svi možemo da budemo zadovoljni. Primedbe pacijenata i uposlenih u zdravstvu izazvane su raznim okolnostima koje nisu neosnovane. Ali, možemo da uradimo više – boljom organizacijom i većom disciplinom. Jedan od bitnih zadataka biće da vratimo ugled zdravstvenom radniku da bi on bio autoritet za pacijenta ili potencijalnog bolesnika. Moramo da afirmišemo više od 98 odsto zaposlenih u zdravstvu, koji rade svoj posao izvanredno. Često se govori kako je dobra organizacija na Zapadu. Čovek na Zapadu ako svesno sebe razboljeva ili se ponaša tako da potpomaže razvoj bolesti – nema podršku države u rešavanju zdravstvenih problema, kao onaj ko radi na unapređenju sopstvenog zdravlja. Mislim da tu treba da menjamo stvari.

Hoće li biti kadrovskih promena u Ministarstvu zdravlja?

Sigurno neću biti neko ko će otići u ministarstvo da promeni ljude od A do Š, pokušaću da se ja uklopim tamo, ali naravno da ću imati svoj program i tražiću da ga poštuju saradnici. Oni koji to ne budu mogli, moraće da razmišljaju o nekim drugim poslovima, a ne da budu degradirani i smenjeni. Naravno da ću dovesti jedan svoj mini-tehnički tim, osveženja su uvek potrebna. Državnih sekretara po sistematizaciji ima troje, neko će od postojećih sigurno ostati, dvoje će biti novi. Državni sekretari treba da budu ljudi koji razumeju zdravstvo.

Na koji ćete način pristupiti rešavanju problema i hoćete li biti smenjeni neki direktori?

To što ja nemam nameru da pravim kadrovski svoje timove i što želim da se uklopim u postojeće, ne znači da neće doći do nekih smena. Jedini kriterijum treba da bude odgovornost prema rukovodećoj poziciji. Onaj rukovodilac u čijoj ustanovi postoji neraspakovana oprema – ne može da bude direktor. Direktor ustanove gde su zbog organizacionih procesa česta nezadovoljstva pacijenata ne može da bude na toj poziciji, kao ni onaj gde se dešavaju često stručne greške. To su sve ljudi koje mora da preispita služba nadzora u ministarstvu.

Da li se plašite da će dobri kadrovi otići u inostranstvo?

Podaci kojima raspolažem, a koje ću proveriti, govore da oko 2.200 lekara nema posao, takođe 400 farmaceuta, 1.200 stomatologa. To je armija obrazovanih i kvalitetnih ljudi. Motivisana sam da stvaramo uslove da se kod nas ti ljudi zapošljavaju. Pa i moj sin je jedan on onih koji je otišao, a imao je prosek na fakultetu 10. On nije završavao medicinu da bi dobio specijalizaciju za Portugaliju. To je bio sticaj okolnosti.

Kako ćete se izboriti sa korupcijom u zdravstvu?

Ministar zdravlja treba da se bavi podizanjem nivoa zdravstvene zaštite i stvaranjem uslova da što više ljudi zdravlje doživljava kao najveću vrednost. Druge službe neka rade svoj posao. I oni koji daju i oni koji uzimaju mito čine krivično delo.

Smatrate li da RFZO treba da bude u nadležnosti Ministarstva zdravlja ili nezavisna ustanova i da li ste upoznati sa tim ko će biti novi direktor fonda?

Tek ću se upoznati sa detaljima saradnje sa RFZO, koja je takozvana banka zdravstva. U sistemu RFZO ima svoje mesto, a ako ima određenih oblika samovolje i nepoštovanja procedura, to treba popravljati. Da li će biti promena u RFZO, ja o tome ne razmišljam. Meni je važno da li se poštuju određeni prioriteti, da li se realizuju programi...

Kako rešiti problem neplaćanja doprinosa za zdravstvo,na šta je ukazivao bivši ministar, tvrdeći da to urušava sistem?

Godine 2006. svi dugovi koje je zdravstvo imalo država je otpisala. Od tada do sada napravljen je ogroman novi dug. Neko uživa usluge zdravstva a ne plaća ih, a tu je i kategorija socijalno nezbrinutih lica, koja teško dolazi do nekih nivoa zdravstvene zaštite. Obećanja da će preko noći sve moći da bude rešeno – nisu realna. Moramo da tražimo principe solidarnosti i da vidimo ko su osobe koje mogu da povećaju „zdravstveni dinar”. Da li su to svi oni koji rade na štetu zdravlja, voze automobile i izduvnim gasovima zagađuju sredinu, oni koji koriste alkoholna pića? Svi oni treba da pomognu, kao i oni koji mnogo zarađuju, tako što bi trebalo da izdvajaju više novca. To sve može da se reši jedino kroz izmene zakona.

Šta možete da promenite da građanima bude bolje i da Srbija ne bude na poslednjem mestu po kvalitetu zdravstva u Evropi?

Ne želim da budem pretenciozna i da kažem da ću mnogo toga da uradim. Ali ću sve uraditi da ne budemo na poslednjem mestu u bilo kom istraživanju. Da li su redovi veliki? Ogromni su. Da li se čeka? Čeka se. Da li može da bude bolje? Može. Neko mora da brine o sudbini bolesnika, od trenutka kada dođe u ustanovu, pa dok se ne zaleči. Želim da obilazim pacijente, kao i kolege, ne u želji da ih kontrolišem nego da vidim kako ćemo zajednički bolje da organizujemo posao.

Da li znate da su mnogi poznati ljudi iz raznih sfera navijali da vi budete ministar zdravlja, čak i Miroslav Mišković?

Velika je obaveza očekivanje da jedan čovek može mnogo. Ali trudiću se. Javljaju se već neki donatori. Nije u redu da nam stigne kvalitetna donacija koja mesecima stoji, ili da se posvađaju ko će nešto od toga uzeti, ali i da na njoj nema ko da radi.