Porodica samoukih umetnika

Svilajnac – Ljubinka i Radiša Pantić i njihov sin Zoran iz Gložana kod Svilajnca bave se raznim vrstama umetnosti i svi su samouki. Njihovo dvorište i kuća ukrašeni su mozaicima od kamenčića i skulpturama, a prostorije, prepune duboreza i ikonopisa, podsećaju na galeriju. Ljubinka pomaže Radiši da ukrašava kamenčićima, a on je i duborezac, slikar i skulptor, a Zoran koji je po zanimanju veroučitelj je ikonopisac i pesnik.

– Prvo smo počeli da krečimo i lepimo tapete za novac. Bili smo mladi i ništa nam nije bilo teško. Pustili bismo muziku i radili po čitav dan. Poljoprivreda nam je bila na prvom mestu – kaže Ljubinka za „Politiku“.

Radiša kaže da je počeo da slika čim je došao iz vojske. Osnove ove umetnosti pokazao mu je pop Stanimir Trifunović, ali mu je zanatske tajne otkrio Dragan Necić, poznati svilajnački slikar. Pošto nije mogao da nabavi uljane boje, slikar Necić ga je naučio kako se priprema tutkalo kojim se prvo premazuje platno, pa onda i kako se pravi smesa od cinkvajz praška i lanenog firnajza.

– Slikarstvo sam malo zapostavio, jer sam pre tri decenije počeo da sakupljam kamenčiće kraj Morave. Sakupljao sam kamen po kamen i stavljao ih u džak. Danima sam to radio, ali mi nije predstavljalo problem, jer sam uživao u pravljenju mozaika od tog raznobojnog kamenja – dodaje Radiša.

Pre desetak godina počeo je da radi duborez. Najčešće radi ikone, mada motive nalazi i u svakodnevnom životu. Prikazuje potkivački i kovački zanat, tkanje na razboju, mužu krava, sakupljanje sena i ostale poljoprivredne poslove.

– Jednostavno, ja sam svaštar. Radio sam i tapiserije, vezao jastuke, naučio sam da sviram harmoniku. Najponosniji sam na Šumadinca, koga sam isklesao od drveta, čoveka s harmonikom, koga sam napravio od betona, kao i na skulpture sa likom Karađorđa i resavskog junaka Stevana Sinđelića – dodaje Radiša za naš list.

Njegov sin Zoran, koji predaje veronauku u dve osnovne škole, samouki je ikonopisac. Dok je bio mlađi bavio se slikarstvom po ugledu na oca, a najradije je slikao portrete, pejzaže i mrtvu prirodu.

– Onda sam završio bogosloviju. Kada sam 1990. godine uradio prvu ikonu, shvatio sam da sam pronašao sebe. Uradio sam preko 100 ikona, a mnoge sam poklonio manastirima i prijateljima. Objavio sam i četiri zbirke duhovnih pesama – navodi Zoran za „Politiku“.

Z. Gligorijević