Matija Bećković: Obostrana neverica

Da se ošišaju sve demokrate i njihovi lideri i od te kose sadene gigantski plast, u njemu se ne bi našla nijedna dlaka koja je pomislila da će izgubiti izbore.

Kad bi to isto učinili naprednjacima, pa i onima koji su za njih glasali retko bi se i u tom plastu našla dlaka koja je verovala da će pobediti.

Pa čak i posle izbora, čini se kao da jedni još ne veruju da su izgubili,a drugi da su sasvim pobedili.

To se videlo i u skupštini prilikom izbora nove vlade.

Ali verovali ili ne, promena se dogodila. I to je najvažnije od svega. 

Dr Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije: Radikalska retorika ponovo u srpskom parlamentu 

Dr Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se na adresu mandatara Ivice Dačića mogu uputiti primedbe da je njegov ekspoze bio isuviše uopšten i bez konkretnih detalja. On dodaje da se takav ekspoze očekuje od mandatara – zbog toga su svi jednako kritični i jednako tolerantni prema uvodnom obraćanju budućeg premijera.

„Međutim, na mene je mnogo veći utisak ostavila atmosfera koja je vladala u skupštini – presvega netolerancija i gruba komunikacija, a tome su doprineli predstavnici Srpske napredne stranke. Imam utisak da se radikalska retorika na velika vrata vratila u srpski parlament – oni su postali jednako grubi u komunikaciji kao što su nekada bili, svojim političkim protivnicima upućuju polupretnje i kritike, upućuju „ad hominem” argumente, izgovaraju bombastične fraze i služe se populističkim retorikom.

Takva komunikacija nikome neće doneti političke poene, ali postoji opasnost da se ona prenese i izvan skupštinskih klupa. Iskustvo nam je pokazalo da je komunikacija u Skupštini Srbije model koji se prenosi i na lokalne nivoe vlasti i u televizijske emisije, a onda postaje i ’norma’ van političkog života. Talas vređanja i pretnji iz parlamenta Srbije uvek se ’prelivao’ i na medije, ali i na opštu komunikaciju u društvu”, upozorava profesor dr Dragan Popadić.

Dejan Stojiljković, pisac: Tužni Nušić

Naša skupština, od kada imamo parlamentarnu demokratiju uvek je imala humoristički potencijal, a akteri na sceni su glavni likovi komedije nušićevskog tipa. Kao pisac koji piše knjige sa elementima fantastike, prepoznao sam fantastiku i u govoru premijera Ivice Dačića: „Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, nema privatizacije javnih preduzeća, zaleđivanja plata i penzija, ubrzaće se evropske integracije...”.

To je bacanje prašine narodu u oči. Mnogi od naših političara mogli bi da se bave pisanjem jer imaju bujnu maštu.

Ali ma koliko to smešno bilo, istovremeno je i tužno, jer su ti ljudi kao neka naša elita koju smo izabrali. Onda nije ni čudo što nam je država pred bankrotom, što odumiremo kao narod, što nema elementarnog morala.

Neverovatno mi je što mnogi političari ne znaju nijedan strani jezik, a neki imaju problema i sa srpskim. Na izbornoj skupštini u Nišu, Mile Ilić je poručio odbornicima da lepo provedu „odmorske dane!”

Miloš Ković, istoričar: Zaoštrene strasti nisu dobar znak

Čuli smo ekspoze koji, uveren sam, ni onaj ko ga je pročitao ne uzima ozbiljno, a zatim, uz retke izuzetke, mnogo nekonstruktivne kritike, u povišenom tonu i lošoj atmosferi. Zaoštrene strasti nisu dobar znak, jer mogu da znače najavu izrazite političke nestabilnosti, i to u državi koja se bori da odbrani elementarni teritorijalni integritet, koja ima moćne zemlje za neprijatelje, u društvu koje se urušava pod pritiskom duhovne dezorijentisanosti, demografskog opadanja, ekonomske krize i siromaštva, sa ozbiljno ugroženom slobodom sudstva i medija, sa posrnulim školstvom i zdravstvom. Stranačke, načelne razlike su, naravno, i prirodne i poželjne. Potrebno je smanjenje strasti i podsećanje na zajedničke imenitelje, umesto na tačke sukoba. Zajednički imenitelji ne bi trebalo da budu isprepletani materijalnim interesima i korupcijom, koja lako prelazi stranačke i ideološke busije. Potrebni su nam ljudska odgovornost, porodično vaspitanje, društvena solidarnost, razuman i smeo patriotizam.

-------------------------------------------------------------------

 Stojan Stamenković, ekonomista: Što pre do rezultata

Dobili smo vladu osamdeset prvog dana nakon parlamentarnih izbora. Pažnju nam privlači stranačka kompozicija nove vlade čiji je premijer u ekspozeu najavio i njen novi program i nov način delovanja. Na jednoj strani, važne poluge vlasti – bezbednost i obaveštajne službe, ministarstvo odbrane i vrhovna komanda – koncentrisane su u rukama SNS-a, uz asistenciju SPS-a, koji preko premijera kontroliše policiju i koordinira rad svih ministarstava. Na drugoj strani, ekonomske nadležnosti – spoljna i unutrašnja trgovina, finansije, privreda – u rukama su manjih stranaka (URS i SDPS). Nadajmo se da se u tom slučaju neće dogoditi da jedna od onih malih stranaka snosi posledice, a da veliki nastave da brinu o bezbednosti zemlje i redu u njoj.

Rečeno je da neće biti zamrzavanja plata i penzija, ali će do kraja septembra biti donet program mera za smanjenje budžetskog deficita, pri čemu te mere moraju, s jedne strane, biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja troškova države, a sa druge strane socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Ako se zadržimo samo na kratkoročnom aspektu, podsetimo se da je za ovu godinu predviđen konsolidovani fiskalni deficit od oko 150 milijardi dinara. Na osnovu kretanja u prvom polugođu, procene stvarnog konsolidovanog deficita za ovu godinu kreću se oko 200 milijardi dinara. Zahtev prema finansijskom tržištu „težak” je bezmalo dve milijarde evra. Izgubljeno je vreme za redukciju stvarnog deficita zbog čekanja na formiranje vlade. Treći kvartal neće doneti nikakvu korekciju. Kako se i za koliko ovaj višak može redukovati u poslednjem kvartalu? Postavlja se pitanje kako se budžet za narednu godinu i njegov deficit mogu smestiti u okvir prihvatljiv u pogledu daljeg zaduživanja države. Kad ovo kažem, imam u vidu da penzije i zarade zahvataju više od dve trećine izdataka budžeta, a nema raspoloženja za neophodno podizanje stope PDV-a. Mogućnosti ušteda smanjivanjem broja radnih mesta i ukidanjem ovoga ili onoga marginalne su u odnosu na ove troškove. Ovih dana se često čuje floskula o famoznih sto dana nakon čega sledi prva ocena o uspešnosti rada vlade. Nema tih sto dana, jer je više od polovine tog perioda utrošeno u cenkanju oko njenog formiranja. Za tri-četiri nedelje moraju se videti prvi rezultati i kuda se stvarno ide. U okviru fiskalne konsolidacije – mora se definisati kratkoročna sa ograničenjem deficita, ali i dugoročna koja traži njegovo anuliranje, a ovo zahteva reforme sa koordiniranim punktom koji time rukovodi.

Na kraju, o promeni guvernera, bez obzira na to da li je motiv promena režima monetarne politike ili izlazak u susret privrednom klubu. Uzgred, u ekspozeu je podvučeno drastično slabljenje nacionalne valute. Pre dva meseca pisao sam u MAT-u o tome i o eventualnim posledicama odlaganja formiranja vlade do blizu isteka vremena koje za taj posao omogućuje zakon. Pored ostalog, rekao sam da bi vrednost evra do kraja ove godine mogla dostići 125 dinara, uz pad deviznih rezervi tokom godine za oko trimilijarde evra. Ako dođe do smene guvernera, bez obzira na stručne performanse novog, politički „podobnog”, veliki programski zadatak koalicije zaborbuprotiv korupcije postaje priča za malu decu.