Neko u zatvor, neko na praksu

Dok sa državnih fakulteta profesori idu u zatvor, dotle sa privatnih u zatvor idu studenti na praksu. Ovako je juče kroz smeh rekao profesor dr Nebojša Šarkić, sa (privatnog) Pravnog fakulteta Univerziteta Union, odgovarajući na optužbe da je na privatnim fakultetima legalizovana korupcija i da se kroz pozamašne školarine zapravo kupuju diplome. U razgovoru za naš list istakao je da visokoškolske ustanove ne treba deliti na privatne i državne, već na dobre i loše.

U Srbiji se budući pravnici obrazuju na 14 fakulteta, šest državnih i osam privatnih.

– Osim tih matičnih fakulteta, postoje i odeljenja nekih pravnih fakulteta – kaže za "Politiku" profesor dr Sima Avramović sa beogradskog Pravnog fakulteta, ističući da državni pravni fakulteti u Beogradu i Novom Sadu nemaju odeljenja van svojih matičnih sedišta.

Prema njegovoj oceni, pod znakom pitanja je kvalitet nastave u tim odeljenjima ili bar u većini njih, ali će se u tom domenu problem rešiti, jer će po novim pravilima igre i ta odeljenja morati da ispune sve uslove kao i matične ustanove.

Afera koja je pukla na kragujevačkom Pravnom fakultetu bacila je sumnju i na druge fakultete i diplome u Srbiji, najviše zbog toga što u našoj zemlji ne postoji stvarno tržište rada. Da to tržište rada zaista postoji tačno bi se znao rejting svakog fakulteta, odnosno univerziteta.

– Ovako su diplome naših prestižnih i u inostranstvu uvažavanih fakulteta formalno izjednačene s diplomama svih ostalih i državnih i privatnih fakulteta u našoj zemlji, mada se u praksi ipak vodi računa o tome gde su studenti diplomirali. Naročito prilikom zapošljavanja u državnim institucijama, pre svega, u pravosuđu – ukazuje profesor Avramović, član Saveta Beogradskog univerziteta i predsednik Statutarne komisije.

Profesori Avramović i Šarkić smatraju da je neophodno da ispiti budu javni, da se ne polažu u kabinetima, da se radi u manjim grupama, da svaki student zna koliko drugi studenti znaju i da li su prošli na ispitu.

– Tada ne može biti korupcije – upozorava profesor s Pravnog fakulteta Univerziteta Union, naglašavajući da se na toj visokoškolskoj instituciji radi u malim grupama, gde se svi studenti međusobno poznaju, a i profesori znaju koliko ko zna. – Tu nema laži, nema prevare. I to je prednost fakulteta s manjim brojem studenata.

Jedna od studentkinja prava na Unionu tvrdi za naš list da nije tačno "da se lakše prolazi na privatnom fakultetu, jer se za školovanje daju velike pare", već da je upravo obrnuta situacija – profesori imaju strože kriterijume u odnosu na period kada su radili na državnoj instituciji.

– Dešava se da na ispitu prođe samo pet odsto studenata. Međutim, ovde je kvalitet studiranja mnogo bolji u odnosu na državni fakultet, počevši od odličnih uslova rada, pristupačnijih profesora, pa do studentske službe koja je neuporedivo efikasnija i, da kažem, ljudskija – priča ova devojka, koja je prethodno imala indeks Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pomenuti privatni fakultet je osnovan pre pet godina. Godišnje se ovde upiše 200 brucoša. Do sada je diplomiralo 16 studenata. Godišnja školarina iznosi hiljadu i po evra. Trenutno ovde studira oko hiljadu akademaca i njima predaju, veli Šarkić, ugledni profesori, sa međunarodnom reputacijom.

Da je veoma važno ko studentima predaje potvrđuje i profesor Avramović i navodi da na beogradskom Pravnom fakultetu časove drže akademici, zatim u svetu veoma ugledni profesori i asistenti koji su svoje diplome stekli na najprestižnijim svetskim univerzitetima.

– Na beogradski Pravni fakultet godišnje se upisivalo oko hiljadu i po studenata. Nekad nešto manje, nekad nešto više, a svake godine diplomira između 300 i 400 studenata. Ali to nisu studenti iz jedne, već iz više generacija. Do sada godišnje samo deset do petnaest odsto studenata diplomira o roku, u jednoj generaciji. Prelaskom na bolonjske principe studiranja efikasnost studija će se znatno povećati. Od sada studenti mogu kroz predispitne obaveze zapravo da polože ispit. Reč je o svakodnevnom praćenju rada svakog studenta. I to ne samo da profesori prate šta rade i koliko znaju studenti, već to isto mogu da vide i drugi studenti. Tako je obezbeđena javnost rada, a istovremeno je data mogućnost akademcima da prikupljaju poene. Ako sve predispitne obaveze odrade onda je ispit samo formalnost. I "izvlače" samo jedno pitanje – objašnjava profesor Avramović.

On, međutim, ukazuje da izvršavanje predispitnih obaveza nije obavezno za sve studente. Oni i dalje mogu, ako žele, da izađu na ispit po starom.

– Mnogi još smatraju da ispit treba da bude glavni čin. Problem je i veliki broj studenata na našem fakultetu. Tu država mora da se odluči: hoće li da smanji broj upisanih studenata ili će da ide na masovnost radi rešavanja društvenih problema, kao što je nezaposlenost – upozorava Avramović.

Među "mlađim" fakultetima koji školuju pravnike je Spoljnotrgovinski fakultet u Novom Sadu. Nalazi se u okviru Privredne akademije.

– Tek smo upisali prvu generaciju studenata. Imamo stotinak brucoša. Prilikom prijema uzimali smo u obzir njihov uspeh u školi. Mahom su to deca koja su završila gimnaziju ili srednju ekonomsku školu. Nisu bili odlični đaci. Prosečni su. Školarina je 1.200 evra godišnje. Mi tek treba da steknemo reputaciju. Intenzivno se pripremamo za predstojeću akreditaciju. I nadam se da ćemo izrasti u uglednu visokoškolsku ustanovu. Među našim stalno zaposlenim profesorima za sada nema stručnjaka sa međunarodnom reputacijom. Ali ih ima među gostujućim profesorima, recimo, dr Danilo Ž. Marković – obrazložio je za naš list dekan pomenutog novosadskog fakulteta profesor dr Dragomir Đorđević.