Telefon preči od struje i komunalija

Mesecima žiteljka Karaburme nije plaćala račune za struju. Dug je porastao na 3.500 evra i radnici „Elektrodistribucije Beograd” skinuli su joj brojilo. Iz istih razloga ostala je bez telefonske linije, a uskoro bi joj i sudski izvršitelji mogli pokucati na vrata jer ni porez na imovinu ne izmiruje. Rešenje vidi u prodaji stana, a novac će osim za kupovinu manjeg iskoristiti da vrati dug državi – ukupno oko 7.000 evra.

Njen primer nije usamljen, i ne čudi ako se zna da je prosečna zarada u maju bila niža za oko 7.000 dinara od prosečne potrošačke korpe istog meseca. Može li to da bude opravdanje kada, umesto da namiruju mesečne izdatke za komunalije, pojedini građani od sačuvanog novca kupuju sve ono što inače ne bi mogli sebi da priušte. I kada duguju nekoliko hiljada evra za struju, spremniji su da se odreknu mesečnih obaveza prema državi zarad negovanja lažnog životnog standarda. U torbama im zvone dva mobilna telefona čiji su mesečni računi najmanje hiljadu dinara, odbijaju da plate mesečnu kartu za javni prevoz...

Ali zato, najredovnije su platiše fiksne, mobilne i kablovske mreže jer ta preduzeća ne praštaju greške u koracima svojih korisnika – najkasnije za dva meseca isključuju ih potpuno iz sistema.

Po tom istom modelu, kaže Aleksandar Stevanović, ekonomski savetnik u Centru za slobodno tržište, mogla bi da posluju i ostala komunalna preduzeća, ali je u praksi to sasvim drugačije.

– Kada neplatiši, recimo, isključe struju, on se ponovo samoinicijativno priključi na mrežu. To mu omogućava država zbog odsustva oštrije kaznene politike, pa nesavesni potrošač zna da neće snositi nikakve sankcije. U svetu takvo ponašanje niko ne toleriše, jer onaj ko ne plati dug državi, dobija najpre poziv na sud, a ako ni tada nema pomaka, odmah mu se zaplenjuje imovina. Na taj način društvo se bori protiv onih koji ne žele odmah da se dozovu pameti – objašnjava Stevanović.

Problem je takođe što su građani danas racionalno ponašanje poistovetili sa neplaćanjem računa, dok komunalnim preduzećima „ne gori pod nogama”, jer dobijaju gradske ili državne subvencije koliki god gubitak da imaju.

– Da bi sačuvali socijalni mir dovoljan im je samo politički mig, ali je problem što se na taj način čuva mir onih koji nisu socijalna kategorija, a po pravilu su najveći dužnici – kaže Stevanović.

Pad životnog standarda svakako je uticao na nagomilavanje dugova potrošača. Oni trpe psihološke pritiske sudskih izvršitelja, čak su i sudovi donosili odluke u korist javnih preduzeća bez obzira na to što, recimo, neko preduzeće nije baždarilo vodomer 25 godina – tvrdi Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

– Kad bismo samo imali nacionalni program zaštite potrošača, što je zakonska obaveza, tačno bi se znalo ko je zaista monopolista u Srbiji i da li važi zakon ponude i potražnje ili pravo jačeg.

Ovako nismo pravo potrošačko društvo, pa zato negujemo lažni sjaj i glamur, podižemo kredite kad su slave, venčanja ili rođendani, kreditno se sve više zadužujemo, uzimamo automobile na lizing dok su placevi krcati oduzetim vozilima... Zapravo ne želimo racionalno da trošimo, što je najbitnija stavka – objašnjava Papović.

Deo odgovornosti za takvu situaciju snosi i država, dodaje on, koja građanima neprestano uliva lažnu nadu da će biti bolje.

– Država bi morala da definiše kategoriju ugroženog potrošača i da tačno zna koliko joj u godini košta svaki građanin, odnosno koliko može da pojede mesa, ribe, voća, povrća, mlečnih proizvoda... – nabraja Papović.

Osnovnih namirnica najpre se odriču penzioneri koji su, kako su potvrdili u svim gradskim komunalnim preduzećima, najredovnije platiše. Svejedno da li je razlog tome što su njihovi mesečni izdaci za račune najmanji ili su se savesnosti naučili provodeći veći deo života u uređenom sistemu u kojem su i džepovi bili dublji.

Psiholog Zoran Musterović smatra da ih mali kućni budžeti primoravaju da naprave prioritete.

– Penzioneri su primorani da žive u okviru mogućnosti. Mlađi će pre platiti račun za mobilni telefon bilo da im je to potreba ili zavisnost, a još nisu stekli navike da ispunjavaju sve obaveze, odnosno plaćaju račune – naglašava Musterović.

On ističe da je neplaćanje računa za komunalije omogućeno time što kazne, to jest isključenja, retko uslede.

– Ne mislim da je neizmirivanje obaveza vid građanske neposlušnosti. Da jeste to bi bilo dobro, jer je to oblik zrelosti društva, prihvatljiv način da građani ostvare ciljeve u svom interesu, a ne po meri države – precizira Musterović.

-----------------------------------------------------------

• „Elektrodistribucija Beograd”
750.000 korisnika (privreda i domaćinstva)
17 milijardi dug
50 odsto potrošača redovno izmiruje obaveze
75.000 korisnika duguje 90 odsto ukupnih potraživanja

• „Beogradski vodovod i kanalizacija”
1.500.000 korisnika
96 odsto naplata usluga
846 miliona dinara dug privrede
123 miliona dinara duguju domaćinstva

• „Telekom Srbija”
5.500.000 korisnika mobilne telefonije
3.000.000 korisnika fiksne telefonije
95 odsto mesečna naplativost računa
250 predloga za izmirivanje telefonskih računa prošlog meseca predato privatnim izvršiteljima

• „Beogradske elektrane”
300.000 domaćinstava
4.300.000 kvadrata poslovnog prostora
6,8 milijardi dinara dug građana
2,5 milijardi dinara duguje privreda i budžetske ustanove

• Porez na imovinu
608.534 građanina obveznika
7.158 preduzeća
4,45 milijardi dinara duguju građani
4,03 milijarde se potražuje od privrede