Crnogorski poslanici mere reči

Podgorica – Dijalog nije brbljanje, rešetanje rečima, nebiranim i neprimerenim. Dijalog je odgovornost za reč, jer s rečju sve počinje i završava se – rađanje, umiranje, ljubav, mržnja, početak i kraj rata... Reč na reč, mogla bi se nazvati priča poslanika u parlamentu. Ili, možda reč samo zarad reči, svejedno ali one moraju biti tiho izgovorene kako bi se dalje čule, i kazane jezikom naroda kako bi se po vertikali jednako razumele.

Možda su reči u Skupštini Crne Gore još uvek važne i drže do sebe, jer su osim žestine, kojom se izgovaraju, promišljene, ne prejake kako ne bi pred TV kamerama ubile političkog oponenta. Takav duh rasprave u kući pozicije i opozicije još uvek ovaj parlament svrstavaju među onima koji gaje kulturu dijaloga i veruju da demokratija nije javno rešetanje grubostima već odmerenim rečima i činjenicama.

S vremena na vreme dešava se da u crnogorskom parlamentu sevnu varnice, ali na sreću bez nekih dužih rasprava ili uvreda. I kada se to dogodi, skoro da je to „razgovor” istovernika, dok odnos prema drugim nacionalnim zajednicama – njihovim predstavnicima u parlamentu, bez primera je uvrede ili poniženja. O tome svi poslanici vode posebnu pažnju. Biraju sagovornike, polemišu i vagaju reči koje će izgovoriti.

Skoro da nije u parlamentu ove države zabeležen dijalog koji bi kulminirao pozivom na obračun, niti su, ne bar javno, poslanici ukrštali pesnice. Istina, pre nekoliko meseci došlo je do varničenja između kolega opozicionih poslanika što je odmah prekinuo predsedavajući. Narednog dana u poslaničkim klupama ništa nije nagoveštavalo da je samo dan pre umalo poremećena lepa atmosfera uvažavanja i kulturnog opštenja između predstavnika naroda. Da se nisu jasno izvinili za svoje nepromišljenosti, niko ne bi registrovao da je to bilo neprimereno ponašanje u najvećem domu jedne države.

Poslovnik skupštine zabranio je sve što nije primereno onima koji govore u ime naroda, pre svega nemali broj reči iz „Vukovog rečnika”.

Ovim aktom nisu uvedene neke velike i posebne sankcije za one koji se o njega ogreše. Jedna od sankcija je udaljavanje sa zasedanja a ona najteža jeste oduzimanje reči nakon dve opomene.

A oduzeti reč u Crnoj Gori još uvek je teška i odluka i kazna. Da čovek ostane bez reči jer je pre toga upravo njegova reč povredila čoveka je kazna kojoj nema ravne. Za sada je tako. Hoće li i dalje reč u Crnoj Gori imati cenu odgovoriće vreme.

N. Đurić

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO 

•Politički dijalog se kod nas sastoji iz dva privatna monologa.

•Izgleda da je stočna pijaca rasadnik političkih kadrova.

•U političkom dijalogu supruge su potpuno zapostavljene. Pominju se samo majke i sestre.

•Ima političarki kojima zaista možeš da skrešeš u brk.

•Predsedavajući skupštine ima ulogu sudije u ringu.

•Posle političke tribine na televiziji, ekran treba prebrisati asepsolom.

•Kultura političkog dijaloga na televiziji se postiže isključivanjem televizora.

•Ako dva politička protivnika razgovaraju na televiziji civilizovano, mi odmah prelazimo na druge programe.

•Novi koalicioni partneri se pozdravljaju sa: „Zdravo sadašnji prijatelju, a bivši lopove”.

•Po ovoj vrućini bi dobrodošli oni stari običaji u skupštini, kao što je polivanje vodom. 

Dragutin Minić