Ženski aktovi Ljubice – Cuce Sokić

Raspremajući atelje na poslednjem spratu Kolarčeve zadužbine gde je stvarala slikarka Ljubica – Cuca Sokić, njen sestrić Branko i unuk mr Miomir – Miša Gatalović pronašli su veliki broj njenih radova u tehnici pastela – njih oko 160. Rađeni su na različitim papirima, profesionalnim i slučajno nađenim, malih, ali i većih dimenzija...

Ovo nam otkriva Irina Subotić u tekstu kataloga izložbe „Pasteli Ljubice – Cuce Sokić” koja će biti otvorena u utorak 31. jula u galeriji SANU u Beogradu. Istoričarke umetnosti Irina Subotić i Nevena Martinović autorke su izložbe na kojoj će biti predstavljeno oko stotinu pastela Cuce Sokić (slikarka je, poznato je, insistirala da bude oslovljavana nadimkom).

Publika je imala priliku da neke od ovih radova vidi i u kragujevačkoj galeriji „Rima” u maju ove godine, a tim povodom ova galerija objavila je i obimnu i luksuznu monografiju o našoj velikoj umetnici. Izložba u Galeriji SANU ostvarena je u saradnji s kragujevačkom Galerijom RIMA, u čijem je vlasništvu najveći broj ovih pastela, a ustupljeno je i nekoliko pastela iz Muzeja savremene umetnosti i privatnih zbirki.

Ljubica – Cuca Sokić (1914–2009) rođena je u Bitolju, gde se porodica sklonila od austrijskog bombardovanja Beograda i Srbije. Slikarstvo je završila na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, a tri godine se usavršavala u Parizu. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu predavala je najpre crtanje, a potom slikanje. Član SANU postala je 1978. godine. Cuca Sokić pripadala je grupi tihih intelektualaca: „Bilo je potrebno mnogo godina, možda i decenija da o Cuci Sokić počne da se govori kao o izuzetnoj umetnici, slikarki koja je visoko na lestvici među stvaraocima i svoje i drugih generacija”, zabeležila je Irina Subotić. Politikinu nagradu za najbolju izložbu Cuca Sokić dobila je 1995. za retrospektivnu izložbu u galeriji SANU.

Nevena Martinović piše da veliki broj novootkrivenih pastela stilski i tematski odgovara poznatim istraživačkim fazama slikarstva Cuce Sokić. Nekoliko mrtvih priroda manjih formata i predeli nastali početkom sedamdesetih godina dobili su pre ili kasnije pandane u slikama u ulju. Pronađen je i veliki broj predstava ženskih figura, među kojima tri rada malog formata – „Odmor uprirodi”, „Ležeća figura” i „Sedeća figura”.

Među otkrivenim radovima Cuce Sokić, posebnu pažnju privući će, do sada malo poznato polje njenog stvaralaštva: pasteli s temom ženskog akta.

– Pasteli s temom ženskog akta pokazuju da se Ljubica Sokić u kontinuitetu bavila tim motivom, ali da, u poređenju s drugim tematskim celinama, aktove nije nameravala da prikazuje na slikama u ulju niti da ih izlaže kao dela koja će o njoj formirati predstavu u javnosti. Traganje za uzrocima takve odluke otvara vrata slikarkine intime, koja je ona želela da zadrži zatvorena. Takva otkrića, ma koliko unosila svežinu u bavljenje opusom jednog umetnika, pred istraživača postavljaju dodatnu odgovornost da ne povredi dostojanstvo umetnice i uspomenu na nju. Logično je pretpostaviti da je Cuca Sokić, upravo zbog duboko usvojenih građanskih nazora, javno prikazivanje svojih radova s motivom nagog ženskog tela doživljavala kao preveliku slobodu kojoj bi morala da žrtvuje svoju dragocenu privatnost. Iako nije imala dovoljno smelosti da se prema temi akta odnosi kao njena nastavnica i prijateljica Zora Petrović, svakako da joj je kao talentovanom studentu slikarstva još u akademskim ateljeima, na časovima crtanja, usađena naklonost prema tom motivu. Prilikom boravaka u Parizu i poseta muzejima mogla je i neposredno da se upozna s najlepšim primerima aktova u evropskom slikarstvu. Period njenog profesorskog rada na Akademiji, odnosno Fakultetu likovnih umetnosti poklapa se s vremenom njenog najintenzivnijeg stvaralaštva, ali i nastanka pronađenih aktova, kaže Nevena Martinović.

Drugu grupu pastela čini jedanaest radova koji su, nazvani enterijerima, uz izuzetak slike naslovljene „Eksterijer”. Prema stilskim obeležjimati radovi pripadaju grupi apstraktno-asocijativnih pastela koje je umetnica izlagala na nekoliko značajnih izložbitokom šezdesetih godina.

Izložba će trajati naredna dva meseca, a o  stvaralaštvu Cuce Sokić na otvaranju će govoriti Dušan Otašević, Aleksandar Milojević, Irina Subotić i Nevena Martinović.

M. Đ.