Od Severnog mora kanalima i rekama do Begeja

Zrenjanin – Panonski mornari konačno su se ukotvili u matičnu luku. Nakon putovanja dugog 45 dana od Severnog mora, a potom rekama, preplovili su Evropu i stigli u njen jugoistočni deo, gde su se zaustavili na Begeju u Zrenjaninu.

Ideja nekoliko zaljubljenika u reke, koji su se nazvali panonskim mornarima, a vole prirodu i izazove, jeste da preplove reke koje nas okružuju, da dođu što bliže njihovom ishodištu. Ali i da ukažu turističkim radnicima da do nas može da se dođe i vodenim putevima, kojima može da se vozi i razna roba. Kod nas je, kažu, nautički turizam tek u začetku. Deo ove grupe je pre desetak godina plovio Tamišem od podnožja Karpata do ušća u Dunav. Sledeće godine su preplovili dužu rutu, od preko hiljadu kilometara na Tisi. Na avanturu od Holandije do Banata krenuli su Dragan Mošorinski po zanimanju mašinovođa, Saša Skoko programer, Lazar Miljević fotograf, Vladimir Almažan vodoinstalater i Samir Radin novinar.

Drumom su otišli u Holandiju gde su kupili brod usidren u Kolhornu, selu na severu zemlje, na nekoliko koraka do Severnog mora i otud su zaplovili, kako kažu, beskrajnim holandskim kanalima ka Amsterdamu. Holandske ravnice su slične banatskim, ali su pomalo bili ljubomorni na brižljivo čuvane prirodne lepote. Njihovo prvo iskušenje bio je prelazak na drugu stranu reke jer je saobraćaj brodova, čamaca, trajekata, tankera kao u vreme letnjih zagušenja automobila na drumovima i granicama. Uključenje traje satima, a treba proći a da te ne prevrnu neke grdosije od brodova. Jedan prekookeanski turistički brod bio je viši od desetospratne zgrade na obali. Prava avantura bila je i plovidba na Rajni do koje se iz Amsterdama spustiš kanalom. Tu veliki brodovi prave tolike talase da se brodica Zrenjaninaca ljuljala kao orahova ljuska. Osim prevrtanja, postoji opasnost i od udara u strme kamene stene usled velikih talasa.

Na reci Rajni, pedesetak kilometara od ulivanja u Majnu, najopasnija deonica je klanac Lorelaj gde su život izgubili mnogi mornari. Prema legendi, sirena je pesmom navodila mornare i brodove da izbegnu stene. Upravo u vreme prolaska zrenjaninskih avanturista, ovde se nasukao jedan veliki tanker. Najzad, posle 430 kilometara ušli su u mirnu reku, usporenu branama i polako klizili po vodi ka Frankfurtu. Iz Majne su kanalom Majna–Dunav doplovili do Regenzburga a odatle nizvodno Dunavom do Srbije. Put je bio dug oko 2.400 kilometara.

Momci kažu da im je uživanje u lepoti zamkova po obližnjim brdima i selima, u kojima istorija kao da je stala pre nekoliko vekova, bila najveća nagrada za sve proživljene strahove. Osim Holandije i Nemačke oni su prošli kroz Austriju, Slovačku i Mađarsku. U svim tim zemljama, nailazili smo na izuzetne krajolike i lepote, naglašavaju ovi rečni avanturisti koji se nadaju da će tamošnji turisti, ako se ukrcaju negde na putu od Severnog mora, produžiti plovidbu do Zrenjanina.