Ahtisarijeve pretnje

To što Marti Ahtisari, dugogodišnji pobornik nezavisnosti Kosova, ponovo uslovljava Srbiju, ovoga puta porukom da joj ne treba dozvoliti članstvo u Evropskoj uniji dok ne prizna nezavisnost Kosova, ne bi trebalo shvatiti preozbiljno. Ali ta se poruka ne sme prenebreći. Jer, iako Ahtisari, bivši izaslanik Ujedinjenih nacija, u razgovorima o statusu Kosova i Metohije i nekadašnji predsednik Finskenije taj ko može da odlučuje o ulasku Srbije u EU, njegova reč ima veliku težinu u Evropi, između ostalog i zbog toga što je finski diplomata dobitnik Nobelove nagradu za mir, za angažman na KiM.

I mada među ovdašnjim poznavaocima njegovog lika i dela nema jedinstvenog mišljenja o tome da li je Ahtisari svojom najnovijom porukom izneo samo svoj stav, da li on time otplaćuje dug albanskim lobistima ili jednostavno govori ono što „jastrebovi” na zapadu misle, tek izvesno je da se višegodišnji pregalac „za mir na Balkanu”, a nikad na strani Srbije, ponovo oglasio kao promotor prištinskih interesa.

S ostacima Titove države susreo se još 1992. godine, kao predsedavajući radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju. Potom je bio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Pamte ga i po njegovoj protivurečnoj ulozi u pregovorima o prestanku NATO bombardovanja SRJ.

Možda je, međutim, najpoznatiji po svom delovanju u okviru Međunarodne krizne grupe (MKG), nevladine organizacije, osnovane sa idejom da preporučuje mehanizme za sprečavanje konflikata u svetu, ali je njeni kritičari pre nazivaju grupom za izazivanje konflikata. Ovaj nekadašnji čelnik MKG je, ipak, ovde mnogo poznatiji po po planu za Kosovo koji nosi njegovo ime, a koji Beograd nikada nije prihvatao, kao što ga nije usvojio ni Savet bezbednosti.  

Priština u septembru očekuje kraj nadgledane nezavisnosti i smatra da time i Ahtisarijev plan odlazi u istoriju. Stoga, može da se postavi pitanje da li izjavom da Srbija i formalno mora da prizna Kosovo Ahtisari zapravo nastoji da taj svoj plan „oživi” i tako, u susret eventualnoj decembarskoj odluci o otvaranju pregovora Srbije o članstvu u EU, stavi simboličnu tačku na posao koji je na Balkanu započeo pre dve decenije?

Bilo kako bilo, nova srpska vlast moraće ipak da se zamisli povodom „tvrde” poruke uticajnog finskog diplomate i da, recimo, na merodavnijem mestu proveri da li Kosovo i EU odista ne mogu zajedno. To treba da učini i zbog toga što Ahtisari, da li iznerviran ili u šali, zagrebačkom „Večernjem listu”, kaže: „Ako žele u Rusiju, neka idu tamo”. Nije, doduše, najjasnije otkud mu takva ideja, ako se zna da se čak ni u koalicionom sporazumu nove srpske vlasti ne pominje Rusija.