Arheolog u filmu o Majama

Tanjug specijalno za "Politiku"
Publika na Festu imaće priliku danas da vidi najnovije filmsko ostvarenje Mela Gibsona "Apokalipto", ali će joj na špici sigurno promaći ime Ričarda Hansena, iako je on imao važnu funkciju tehničkog savetnika.
Hansen je cenjeni američki arheolog, stručnjak za civilizaciju Maja, i rukovodilac iskopavanja na lokalitetu Mirador u Gvatemali. Sa Gibsonom se zbližio kada se filmska megazvezda uključila u rad Fondacije za antropološka i ekološka istraživanja koju je osnovao Hansen, da bi pomogao autohtonim stanovnicima bazena Mirador, inače poslednjim izdancima nekada moćne civilizacije Maja. Fondacija se bori da spreči dalje krčenje tropskih šuma, da se prekine lanac trgovine drogama i obezbede osnovni uslovi za život dostojan čoveka.

Poruka čovečanstvu

Gibson je iskreno posvećen zaštiti prirode, očuvanju poslednjih oaza u kojima se čuvaju tradicije, jezik i način života stanovnika dveju Amerika i, u tom duhu, snimljen je i film "Apokalipto" koji nudi jedno od mogućih tumačenja propasti civilizacije Maja.

O svom radu, na ovom, nesumnjivo neobičnom, filmu Hansen je pričao saradniku dvomesečnika Američkog arheološkog društva "Arheolodži" (januar-februar 2007) ubrzo nakon njegove premijere početkom decembra prošle godine.

"Gibson je video dokumentarni film ’Sumrak Maja’ o mojim istraživanjima Miradora i pozvao me je da se priključim filmskoj ekipi. Iskopavanja su pokazala da su žitelji Miradora imali neverovatnu ekonomsku i političku moć, a onda je preko noći to prekinuto, gradovi su napušteni i celi sistem se raspao. Bili su žrtve nekontrolisane potrošnje i iscrpljivanja prirodnih resursa, objasnio je Hansen i dodao da je Gibson u tome prepoznao poruku koju, na njemu blizak način, preko filma, želi da uputi čovečanstvu. Radnja filma se događa u priobalnom delu poluostrva Jukatan, ali Hansen je rekonstruisao život Maja, kako ga je upoznao preko lokaliteta, u Gvatemali.

Zanimljiva je Hansenova priča o glumcima koji igraju u "Apokaliptu", jer dijalozi su vođeni na jeziku jukatek kojim su govorile Maje, a stanovnici Jukatana i danas se služe njime. Osim nekoliko glumaca iz SAD, koji su poreklom Indijanci, ostalo su naturščici koji nikada nisu ni videli film.

Sjajna kultura

Arheolog je na osnovu znanja stečenog tokom istraživanja kulture Maja davao instrukcije za izradu scenografije, od spoljašnjeg izgleda koliba u kojima su živeli seljaci, hramova i palata u gradovima, do najsitnijih detalja enterijera kao što su prostirke na kojima su spavali ili keramičke posude, odeća i ukrasi.

Na primedbe nekih kolega arheologa da su šare i tetovaže na telima ratnika i neki od ukrasa plod mašte kostimografa, Hansen odgovara da se ne radi o naučnom već umetničkom filmu i da su izvesna odstupanja dozvoljena, ali insistira da se, u najvećoj meri, sve što se vidi na filmu može prepoznati na dekoracijama predmeta od keramike, na freskama u grobnicama, na reljefima koji ukrašavaju hramove, pa i na ilustracijama kodeksa Maja do kojih su, docnije, došli španski konkistadori.

Scene nasilja i prinošenja ljudskih žrtava koje su izazvale najviše pažnje u medijima jer su neuobičajeno eksplicitne i, po mišljenju nekih antropologa, iskrivljuju sliku o Majama kao krvožednim divljacima, po Hansenovom rečima, nisu plod bolesne mašte već ima brojnih dokaza da su se događale. Otkriće da je grad Tulum, jedan od poslednjih koji je podignut, bio opasan zidinama potvrđuje da se branio od osvajača, a ima i reljefa na kojima se vidi prinošenje ljudskih žrtava. Hansen podseća da su Acteci, o čijoj se krvoločnosti zna iz svedočenja konkistadora, imali veliki uticaj na Maje u poslednjim vekovima pre dolaska belih osvajača.

Za Hansena, arheologa a uz to antropologa i borca za zaštitu životne sredine, Gibsonov film je pravi način da se pažnja svetske javnosti skrene na tužnu sudbinu Indiosa Srednje Amerike i da se oni koji imaju sredstava podsete da pomognu spasavanje ostataka jedne sjajne kulture.