Diplomatski, po džepu

Pitanje zarađenih a neisplaćenih penzija iz Slovenije moći će da se reši tek pošto srpski parlament donese odluku da se prekida dalja diplomatska i poslovna saradnja sa ovom bivšom jugoslovenskom republikom, kaže dr Gajo Golubović, jedan do oštećenih penzionera koji je devetnaest godina radio u Sloveniji.

– Da Sloveniju najviše boli kada je udare po džepu potvrdila je nedavna odluka vlade BiH da dok se sa ovom državom ne potpiše Sporazum o socijalnom osiguranju bude prekinuta svaka dalja saradnja. Posle toga Slovenci su ubrzali parafiranje sporazuma – ukazuje Golubović, dodajući da se srpska strana nikada nije dovoljno potrudila da istera ovu stvar do kraja.

U prilog tome je i činjenica da Ministarstvo rada nema čak ni tačan podatak o broju oštećenih osiguranika kojima pripadaju penzije iz Slovenije, pa se postavlja pitanje s čim su to hteli da izađu na pregovore.

Nejasno je, takođe, dodaje Golubović, da srpski penzijski fond 16 godina bez reči isplaćuje penzije onima koji su ih zaradili u Sloveniji, iako su ovi za sve godine radnog staža doprinose uplaćivali u kasu slovenačkog fonda. Ako se pri tom zna da se srpski penzijski fond većim delom finansira iz budžeta, kao i da prosečna penzija nije veća od 12.500 dinara, postavlja se pitanje zašto fond svakog meseca izdvaja oko milion evra da bi isplatio umanjene penzije bivšim radnicima slovenačkih firmi. A pri tom Slovenija otvoreno kaže da joj potpisivanje sporazuma sa Srbijom nije u planu ni u narednoj deceniji.

Imajući sve ovo u vidu, Golubović pita – koji je razlog tolike velikodušnosti Fonda PIO Srbije da 16 godina prema svojim građanima revnosno izmiruje obaveze penzijskog fonda Slovenije, koje ona ignoriše. Da je situacija obrnuta i da ima, ne hiljadu, nego desetak slovenačkih radnika u Srbiji koji imaju pravo na penzije srpskog fonda, u tom slučaju ni bombonjera iz Srbije ne bi mogla da uđe u Sloveniju, nad čime bi srpska diplomatija ozbiljno trebalo da se zamisli, kategoričan je Golubović.

Pavle Kiš, generalni sekretar Udruženja građana koji su ostvarili penziju po osnovu međunarodnog ugovora, kaže da je "naš problem što nastupamo strpljivo i mlako u odnosu na Slovence kada je reč o isplati penzija".

Upravo je to razlog što srpska diplomatija već 16 godina ne uspeva da reši ovo i pokrene pitanje izbrisanih 18.700 osiguranika koji su za života u SFRJ radili u slovenačkim firmama, a sada ne mogu da ostvare jedno od najelementarnijih ljudskih prava.

Budući da su i Slovenija i Srbija članice Međunarodne organizacije rada u Ženevi i da su potpisale Konvenciju o zaštiti prava u oblasti invalidskih, starosnih i porodičnih penzija, jasno je da i po ovom osnovu Slovenija nema prava da sa ovim toliko odugovlači. Pogotovu ako joj je već toliko stalo da stoji rame uz rame sa zemljama članicama Evropske unije.

Slovenija, ističe Kiš, uporno i svesno previđa činjenicu da je izvršila "notifikaciju o sukcesiji", što znači da je po odredbama Bečke konvencije obavezna da poštuje taj akt. U suprotnom bi trebalo da snosi posledice, jer već 15 godina zamajava penzionere u Srbiji koji su im godinama punili državnu kasu. Kiš napominje da će neisplaćene penzije iz Slovenije sigurno naplatiti njihovi naslednici. Ali, ne treba gajiti iluziju da će sa Slovencima to ići lako.