Otimanje o pisce

Lako je velikim kulturama koje su nastale na isto tako velikim i svetskim jezicima, jer uglavnom nemaju problem "nacionalne definicije" svojih stvaralaca. U kulturama malih naroda, kakve su srpska i crnogorska, i u 21. veku dešava se da se oko pisaca, i pored jasnih odrednica za njihovog života, vode rasprave kojoj od njih pripadaju.

Najnoviji primeri, o kojima smo juče pisali, jesu knjige srpskih pisaca Kiša, Pekića, Miodraga Bulatovića, Milovana Đilasa, Mirka Kovača, Biljane Jovanović i drugih koje su štampane u okviru edicije "Savremeni crnogorski roman", u izdanju podgoričkih "Vijesti". Pokušali smo da saznamo da li je pomenuta crnogorska edicija većim delom nastala na osnovu piraterije, odnosno da li su njena izdanja štampana sa ili bez poštovanja autorskih prava i sklopljenih ugovora sa onima koji raspolažu tim pravima.

Mirjana Miočinović, bivša supruga Danila Kiša, jedna je od malobrojnih bliskih ljudi pokojnih pisaca sa kojima smo uspeli da stupimo u vezu. Ona je kratko i jasno obrazložila objavljivanje Kišovog romana "Mansarda" u okviru "Savremenog crnogorskog romana".

– "Mansarda" je objavljena mojom dozvolom. Podgoričke "Vijesti" nisu mimo mog znanja objavile ovu knjigu. Moja dozvola ujedno je i moje uverenje da Kišove knjige podjednako pripadaju srpskoj i crnogorskoj kulturi – rekla je Mirjana Miočinović za "Politiku".

Supruga Borislava Pekića Ljiljana rekla nam je da je agent koji zastupa Pekićeva autorska prava u njeno ime dao saglasnost za objavljivanje romana "Atlantida" u pomenutoj ediciji.

– Ugovor je potpisan i ja sam dobila honorar – rekla je Ljiljana Pekić.

I za strance – srpski pisci

Ponekad nije loše sopstvenu kulturu posmatrati iz perspektive stranca koji želi da sazna što više tačnih pojedinosti. Tako ćemo, ako izađemo na bilo koji veliki internet pretraživač, saznati da je Danilo Kiš rođen u Subotici 1935. godine, od majke Crnogorke i oca Jevrejina, živeo je u Mađarskoj i Crnoj Gori, a studirao u Beogradu. Ostatak života proveo je u Parizu. Kiš se, uz Dragoslava Mihailovića i Pekića smatra jednim od najtalentovanijih srpskih pisaca posle Drugog svetskog rata. Borislav Pekić rođen je u Podgorici, ali je do emigracije u London 1971. godine živeo u Beogradu. Jedan od naših najprevođenijih pisaca Miodrag Bulatović rođen je kod Bijelog Polja, ali je za života Beograd menjao Ljubljanom, Parizom, Minhenom, Rimom. Zanimljivo je da su nekada izdavači oklevali da objavljuju knjige kontroverznog Bulatovića, jer je opevao vreme "stida, optužbe, gluposti", a sada im je čast da ga imaju u svojoj tradiciji. Vremena se menjaju. Ovaj pisac, kome je "život bio hobi", govorio je da ga je majka savetovala, kada je sa Mirkom Kovačem kretao u osvajanje književnih vrhova, ovim rečima: "Lijepo, djeco, samo pazite da vas ne uvate."

Manipulativno prisvajanje

Nismo uspeli da stupimo u kontakt sa članovima porodice Biljane Jovanović, ali smo nezvanično saznali da njen brat Pavle Jovanović ima nameru da tuži podgoričke "Vijesti" zbog piraterije. Pesnikinja Radmila Lazić, koja je utemeljila nagradu sa imenom Biljane Jovanović, učestvovala u inicijativi da u Beogradu na Zvezdari jedna ulica bude nazvana po njoj, kao i u inicijativi da u "Narodnoj knjizi" budu štampana celokupna dela Biljane Jovanović, podsetila nas je da je Biljana Jovanović rođena u Beogradu, da je o Beogradu pisala, ali da nikada nije bila "nacionalni" pisac i da se uvek zalagala za umetničke slobode, a protiv "plemenskih podela".

– Ovo što se dešava je manipulativno prisvajanje autora – rekla je Radmila Lazić.

Pisac Mirko Kovač je u jednom intervjuu rekao da je autor četiri literature: srpske, crnogorske, hrvatske i bosansko-hercegovačke. Dela Mirka Kovača, sa njegovim dopuštenjem, štampaju se na ekavici i ijekavici.

Povodom najnovijih događaja za mišljenje smo upitali i Ratka Božovića, univerzitetskog profesora i kulturologa.

– Protiv sam deoba u kulturi i mislim da je ovo delikatan problem, a politika je u njegovoj suštini. Mislim da je važno da knjige budu prisutne i čitane, i u Srbiji i u Crnoj Gori. Za knjigu nije važna etikecija, na knjigu se ne može primeniti svojinski diskurs, pacifistički je obrazložio Ratko Božović.

Pisci su hroničari epoha, istorije, ljudskih karaktera, univerzalne svesti i intuicije, i kao takvi pripadaju čitavom svetu. Naši pisci su, nažalost, često bili prinuđeni da budu emigranti, a nekima je bilo još gore u "otadžbini". Iako umetnost jeste univerzalna, istorija je, međutim, bolja učiteljica. Ono što nije ničije, svačije je, a ono što je svačije, zapravo više i ne postoji.
Marina Vulićević

--------------------------------------------------------------------------

Pismo Šćepanovićevog advokata

Advokat Sava Anđelković, u ime pisca Branimira Šćepanovića, poslao je 8. 12. 2006. pismo "Vijestima" u kojem, između ostalog, piše da su Šćepanovićevi brojni izdavači (u Evropi, Americi, Japanu), kao i više inostranih autorskih agencija saglasni da je štampanje romana "Usta puna zemlje" bez autorskih prava "tako težak delikt koji neizostavno podleže sudskom obeštećenju velike materijalne i nematerijalne štete, koju mi u ovom dobronamernom pismu opomene pred tužbu – ne nalazimo za potrebno da spominjemo. To ćemo istaći na odgovarajući način pred nadležnim sudom, ukoliko do spora dođe".

Anđelković podseća da je Šćepanovićev roman, koji pripada srpskoj književnosti i koji je napisan na srpskom jeziku, svrstan u ediciju Crnogorski roman i na taj način je pokušano da se izmeni autorova biografija, odnosno izmeni književni identitet dela. "To je atak na moralni integritet našeg klijenta, posebno u ovom aktuelnom trenutku kada se u Vašoj državi institucionalno pokušava sa velikim izgledima na uspeh, srpski jezik preimenovati u crnogorski jezik."

Anđelković upozorava i da su "Vijesti" sasvim zanemarile notornu činjenicu da ovaj neshvatljivi čin nadilazi jednu knjigu i jednog autora i svojim značenjem i značajem otvara i pokreće osetljiva pitanja odnosa dve književnosti, dve nacije, odnosno u krajnjoj instanci i dve susedne države, koje obe teže istom cilju – Evropskoj zajednici. "Zar je ova mogućna međunarodna blamaža jedna od preporuka za crnogorsku demokratiju i njenu pravnu utemeljenost?

Naravno da nije!" Advokat Branimira Šćepanovića kaže i da je pisac već bio u dilemi da li da odmah zatraži pravnu zaštitu od Društva francuskih pisaca čiji je redovni član već desetak godina.
N. Đ.