Prvo dogovor sa MMF-om, posle pare

Nova Vlada Srbije moraće, nažalost, da primeni neke veoma teške mere. Počevši od toga da u što kraćem roku postigne dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), što će biti uslov, prvi potez da vaša zemlja može da koristi sredstva Fonda i Svetske banke, ali i da se na međunarodnom tržištu zaduži po razumnim cenama. Ovim rečima Džejn Armitidž, regionalna direktorka Svetske banke za Evropu, počinje razgovor za „Politiku”. Zbog velikog minusa u državnoj kasi, Srbiji su zaduživanja neophodna, ali istovremeno zbog visokog nivoa državnog duga, mora se napraviti srednjoročni plan njegovog smanjenja i stabilizacije javnih finansija.

– To ne može da se postigne preko noći. Treba doneti neke teške odluke koje se odnose na smanjenje rashoda i povećanje prihoda, a to će zahtevati vreme. Ukoliko se naprave neka od tih bolnih prilagođavanja, Svetska banka je tu da pomogne Srbiji u tim reformama i obezbedi finansijsku podršku u iznosu od 400 miliona dolara. Ali zemlja ne može da nastavi da uvećava javni dug, održava visoki minus u budžetu i nastavi da pozajmljuje.

Šta su konkretni uslovi da bi Srbija mogla da dobije taj novac?

Ne možemo da odobrimo ta sredstva bez srednjoročnog plana fiskalne stabilizacije koji će nas uveriti da će se državni dug i budžetski deficit smanjiti. Možda zvuči surovo, ali bilo bi neodgovorno od nas da novac odobrimo bez poštovanja tog uslova. U tom smislu, prvi korak je da Srbija postigne dogovor sa MMF-om. Od ukupnog iznosa, spremni smo da jednu četvrtinu odobrimo još tokom ove godine ako se postigne sporazum. Ostatak će se odobriti u dve odvojene rate. Prvi deo od 100 miliona dolara biće vam na raspolaganju ako Srbija nastavi penzionu reformu, reformu obrazovanja i zdravstva. Jer, kao što znate javna potrošnja u Srbiji je veoma visoka i iznosi oko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Makedonija, na primer, ima mnogo niži udeo javne potrošnje u BDP-u. Uslov za odobravanje preostalih 200 miliona dolara je reforma državnih, javnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju.

Svetska banka je pre nekoliko godina napisala studiju „Kako uraditi manje sa više”, ali je naše vlasti nisu mnogo konsultovale. Kako se osećate zbog toga što je ovaj dokument prekrila prašina?

Ne mislim da je studiju prekrila prašina. Ona i dalje predstavlja izvor relevantnih preporuka za Srbiju. Neke napretke u reformama primećujemo, ali ste u pravu kada kažete da se taj proces ne odvija brzinom kojom smo želeli. Mislim da ćemo sa programom budžetske podrške nastaviti započeti proces. Srela sam se pre dva dana sa novom ministarkom zdravlja Slavicom Đukić-Dejanović i mislim da je fer reći da je ona idealna osoba za tu poziciju. Jer, s jedne strane je lekar i razume položaj medicinskih radnika, a s druge strane je političar i razume značaj potrebe za reformom. Zainteresovani smo da nastavimo reformu zdravstvenog sektora i mislim da ćemo imati dobrog partnera u novoj ministarki zdravlja. I reforma obrazovanja, takođe je bila vrlo spora. Drago mi je da se sećate studije, ne mislim da je zaboravljena. I dalje je relevantna i primenljiva.

U izveštaju Svetske banke za region navodi se da je najveći izazov za političare rast siromaštva i nezaposlenosti. Kako s jedne strane smanjiti rashode, a istovremeno zaštititi najsiromašnije?

To je veoma teško. Zato je, osim nivoa javne potrošnje, važna i struktura rashoda. Odnosno koliko sredstava se izdvaja za socijalnu zaštitu, kao i da li novac dobijaju oni kojima je zaista najpotrebniji. Širom Balkana postoji praksa da se ta sredstva odobravaju tako da novac baš i ne završi u rukama najsiromašnijih.

Takođe, budžetska ravnoteža mora da se napravi tako da se manje novca troši na plate i penzija, a više na kapitalne investicije. Srbija ne troši dovoljno na energetiku i infrastrukturu, na primer. Važno je i smanjiti korupciju, ali i poboljšavati uslove poslovanja. Na listi Svetske banke Srbija zauzima 92. mesto, neke zemlje iz regiona su daleko ispred. Ubeđena sam da možete bolje.

Prilikom Vaše posete Srbiji na početku krize, rekli ste da je nezaposlenost naš najveći ekonomski problem. Tada je stopa nezaposlenosti bila 17, a sada oko 25 odsto. Kako rešiti taj problem?

Očigledno da nema čarobnog štapića kojim nezaposlenost može da se smanji. To je problem broj jedan celog regiona. Postoji nekoliko načina da se tržište rada učini fleksibilnijim. Jer, ako su zakoni o radu rigidni i ako je skupo zapošljavanje, a otpuštanje radnika veliki trošak za poslodavca, onda treba pojednostaviti regulativu. Treba raditi na programima prekvalifikacije i uvoditi različite obuke za nezaposlene i one koji su izgubili posao.

Nema povećanja zaposlenosti bez privrednog rasta, a njega nema bez investicija. Treba raditi i na poboljšanju uslova poslovanja, ali i na povećanju kvaliteta obrazovanja i unapređenja veština. 

----------------------------------------------

Treba povećati PDV

Šta Vam je, kada je o povećanju PDV-a rekao ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je tokom krize bio protiv povećanja ovog nameta?

Sreli smo se njegovog drugog radnog dana na tom poslu. On zaista prvo mora da pogleda brojke i veličinu budžetskog deficita, sagleda mogućnosti za pozajmljivanje i različite opcije smanjenja minusa u kasi. Nijedan ministar finansija ne voli da povećava poreze. To je verovatno poslednja stvar koju želi da uradi. Ali, moje mišljenje je da treba povećati PDV. Shvatila sam da ministar Dinkić prvo želi da se fokusira na mogućnost smanjenja rashoda, da osnaži Poresku upravu i poboljša naplatu. Ideja je dobra, ali traži vreme, a u ovom trenutku je potrebno brzo smanjiti deficit. Ovakve razgovore smo obavljali u mnogim zemljama regiona, jer mnoge reforme zahtevaju vreme.