Ko će prodavati NIS i EPS

Predstavnici Demokratske stranke i koalicije DSS-NS juče su se za dva i po sata dogovorili o političkim ciljevima koji bi trebalo da predstavljaju temelj politike koju će voditi nova vlada. Reč je o načelnim ciljevima i prioritetima buduće vlade, ali kad se bude stiglo do razgovora o detaljima sprovođenja zacrtanih ciljeva – pitanje je da li će se ovako brzo stizati do dogovora.

Jer, u pogledu privatizacije velikih javnih preduzeća ili reforme penzijskog sistema, recimo, razlike između DS-a i DSS-a (koje će, sva je prilika, biti osovina buduće vlade) upadljivije su nego eventualne razlike u pozicijama u odnosu prema Evropskoj uniji.

Stranka predsednika Srbije se, naime, zalaže za bržu i potpunu privatizaciju uz zadržavanje prava države na "zlatnu akciju" u nekim sistemima, dok je stranka odlazećeg premijera za privatizaciju JP do 2008. godine, ali uz zadržavanje, bar u početku, većinskog paketa u pojedinim preduzećima (NIS, EPS, Srbijavode...).

Energetski sistem je i do sada važio za jedan od važnijih resora u podeli vlasti, a očekuje se da će se tokom sadašnjih pregovora o formiranju vlade voditi žestoka borba za ovaj resor. Za mandata sledeće vlade trebalo bi, naime, da se privatizuje bar deo ovog sektora.

Ko upravlja resursima ili uređuje legislativu u oblasti energetike – ima moć, ukazuje stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović, napominjući da je svuda u svetu energetski sektor baza i može biti ili pokretač privrede ili kočnica njenog razvoja.

– U Srbiji se razmišlja malo prizemnije – političke stranke se utrkuju koja će da dobije mogućnost da upravlja ovim sektorom, jer se unutar njega nalaze najveća javna preduzeća, sa jedne strane, najveće mogućnosti za priliv investicija, ali i restrukturiranja i sprovođenja procesa vlasničke transformacije, sa druge strane, kaže Zorana Mihajlović-Milanović, inače bivša savetnica Miroljuba Labusa u vreme dok je bio potpredsednik Vlade Srbije.

"Mogućnost da kao politička partija dobijete ne samo upravljanje tim resornim ministarstvom, već i tim javnim preduzećima (bilo kroz poslovodstva, bilo kroz upravne odbore), omogućava partijama da šire svoj uticaj, i postave svoje ljude, prave politička preduzeća", kaže ona, podsećajući da u taj resor spadaju Elektroprivreda Srbije (proizvodnja, distribucija i trgovina električnom energijom), Elektromreža Srbije (prenos električne energije, upravljanje i trgovina), Transnafta (naftovod), Srbijagas (distribucija, prenos i trgovina gasom), sva državna, ali i NIS a.d. koji je u procesu vlasničke transformacije.

"To su preduzeća u kojima je vrednost kapitala velika, u kojima se obrću milioni i koja imaju i veliki broj zaposlenih", ističe ona, dodajući da se "upravo zbog takvog ponašanja ovaj sektor ne može pohvaliti da je imao sreće sa ministrima, kao ni sa većinom direktora tih JP i upravnim odborima".

Ono što je veoma loše, po njenim rečima, jeste favorizovanje ljudi iz jedne stranke kada ta stranka dobije mogućnost upravljanja. Energetika je vrlo specifična oblast i veoma malo ljudi se njome bavi. I kada bi se svi udružili, opet bi bio deficit stručnjaka, kaže Zorana Mihajlović-Milanović.

Upućeni u proces donošenja odluka u izvršnoj vlasti objašnjavaju da tako krupne odluke, kakva je, recimo, privatizacija velikih sistema, donosi vlada u celini, ali i da presudan uticaj na tu odluku ima stranka koja upravlja ministarstvom energetike.

Naravno, ostaje mogućnost da u novoj podeli vlasti predstavnici nekoliko stranaka kontrolišu jedan resor.

Osim u ovom sektoru, trebalo bi da bude promena i u penzijskom sistemu – DS je za usklađivanje rasta penzija sa rastom plata, dok je DSS za postepeni prelazak na usklađivanje sa rastom troškova života.

Pored toga, DSS i G17 plus će očigledno morati da se bore za svoju verziju Nacionalnog investicionog plana, jer su iz DS-a poručili da ovakav kakav je – nije dobar. Ove stranke će morati da se usaglase i o načinu podele akcija javnih preduzeća – DSS, odnosno Koštuničina vlada, već je pripremila predlog zakona po kome bi oko četiri miliona građana dobilo besplatne akcije, DS je za ponudu akcija "po povoljnoj ceni".

Zbog svih navedenih razlika, u ovim strankama se može čuti i razmišljanje da će dogovor o ovim i sličnim pitanjima ići teže nego sama raspodela resora u vladi. Jer, kako navode izvori "Politike", da bi buduća vlada punog kapaciteta, koju bi obrazovali DS, DSS, Nova Srbija i G17 plus, mogla ozbiljnije da računa na duži život, moraju se najpre u potpunosti utanačiti sve strateške oblasti kojima će se vlada baviti (spoljna politika, odbrana i bezbednost, privreda, energetika, finansije, poreski sistem, sistem socijalne zaštite...). A onda, kažu, u zavisnosti od toga čiji koncept u pojedinim oblastima prevagne, odlučivaće se i o onome šta "golica" javnost – ko će voditi koja ministarstva i koliko će ih uopšte biti.

Ipak, gotovo je sigurno, tvrde naši izvori iz DSS-a, da ovog puta neće biti podele resora po "feudalnom principu" (svaka od stranaka u vladi bila je "neprikosnovena" u svom ministarstvu), jer se, kako navode, nije pokazao uspešnim.

Verovatno delom i zbog ovakvih priča o "interesnim sferama", pojedini stručnjaci su skeptični kada je reč o tome kako će se stranke dogovarati o ekonomskom programu buduće vlade. Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, pre nekoliko dana je za "Politiku" ocenio da "ozbiljnije ekonomske i socijalne teme neće biti dodirnute u ovim razgovorima" o novoj vladi. I Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište smatra da ova pitanja neće igrati nikakvu ulogu pri formiranju vlade. U prilog svojoj tvrdnji on navodi da je odlazeća vlada, "za koju se govorilo da je ideološki vrlo heterogena, sastavila tri godine".

Kako će se onda doći do koncepta rada buduće vlade? Prokopijević ističe da "tu nekog koncepta nema".

– Tu je suština ko će uzeti koji resor, ko će uzeti koliko vlasti i u kom domenu. Koncept je bitan u Engleskoj ili negde drugde, ali ne i u Srbiji, gde svi (od demokrata do radikala) misle da država treba da upravlja polovinom cena, da se meša u svašta... Vlast donosi privilegije i bogaćenje kroz korupciju i to je suština pravljenja bilo kakve vlade, a nekakva koncepcija (da neki, recimo, hoće da privatizuju JP preko koncesija, a drugi hoće potpunu prodaju) ne postoji – smatra Miroslav Prokopijević.

U strankama koje su juče počele međusobne razgovore o novoj vladi, naravno, neće se složiti sa ovakvim gledanjem njihovih pozicija. Naši izvori ističu da je za formiranje vlade neophodan uslov precizan dogovor o svim strateškim pitanjima, a pored onih već pomenutih, tu je i pitanje načina daljeg razvoja malih i srednjih preduzeća kao zamajca privrede, pa pitanja smanjenja nezaposlenosti, zatim efikasnijeg rada pravosuđa, suzbijanja korupcije, depolitizacije policije, reforme službi bezbednosti...

Računa se, pri tom, da oko "stavki" o ljudskim i manjinskim pravima, zaštiti životne sredine, pa i o odbrani (budući da je koncept razvoja vojske već utvrđen i da smo u Partnerstvu za mir) – neće biti potrebno mnogo priče i ubeđivanja.

-------------------------------------------------------------------------

Kadrovi za brže ili sporije reforme

Prema oceni Zorane Mihajlović-Milanović, reforme u energetskom sektoru su bile spore. Sada je došlo vreme, kako kaže, da se mora u 2007. godini sprovesti vlasnička transformacija NIS-a, ali i da se mora sprovesti dalje restrukturiranje EPS-a. Pored toga, mora se krenuti u liberalizaciju tržišta električne energije i gasa.

– Upravo od toga koja politička partija će dobiti tu mogućnost, zavisiće i dalji razvoj ovog sektora – hoće li biti brži i transparentniji, ili će biti usporen, hoćemo li biti deo Evrope u tom smislu, ili periferija. Kroz Srbiju treba da prolazi panevropski naftovod, novi gasovodni pravac i, uopšte, Srbija ima fantastičnu mogućnost da bude tranzitna zemlja – ističe ona.

Prema njenim rečima, u borbi oko ovog ministarstva vodiće se borba koncepta budućih vlasničkih transformacija u ovom sektoru i brzine budućeg razvoja, ali i borba pozicija, moći, kroz javna preduzeća i upravne odbore. To i te kako može biti u koliziji, upozorava ona.