Zanatlije oslobođene fiskalnih kasa

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je juče, da će već tokom ovog meseca biti ukinuta obaveza zanatlija da drže fiskalne kase i GPRS sisteme. „Ako tu obavezu nemaju advokati, nema osnova da je imaju i zanatlije”, rekao je Dinkić, naglašavajući „da to ne znači da neće biti finansijske discipline”. Prema njegovim rečima, kontrolu neregistrovanih preduzeća preuzeće poreska uprava od tržišne inspekcije, a oni koji imaju neregistrovanu radnju, imaće određeni period prilagođavanja i ulaska u legalni sistem poslovanja.

Dinkić je rekao da radnje i ugostiteljski objekti neće biti zatvarani ukoliko ne budu izdali fiskalni račun, već će biti novčano kažnjeni.

Ministar je najavio da će najkasnije do kraja avgusta biti obezbeđena finansijska podrška preduzetnicima, za održavanje likvidnosti. Kako je objasnio, reč je o kreditima čija bi kamata trebalo da iznosi jedan do dva odsto godišnje, a odobravao bi ih Fond za razvoj. On je dodao da bi do kraja septembra trebalo da budu ukinuti i pojedini parafiskalni nameti, naglašavajući da on smatra da svakako treba ukinuti firmarinu za zanatlije i komunalnu naknadu za isticanje reklame i pozvao zanatlije da kažu šta još od nameta treba da se ukine. Tokom jeseni, naglasio je on, biće i promenjen zakon o autorskim pravima i biće ukinuta obaveza plaćanja muzičkog dinara.

Dinkić je najavio i druge mere, koje neće moći odmah da budu primenjene, zbog deficita u budžetu, ali bi već od početka naredne godine mogle da zažive. Jedna od njih je i bespovratna podrška za investicije u zanatstvu, koja bi predviđala da država podrži preduzetnike koji obezbede najmanje 50 odsto sopstvenih sredstava, od ukupne vrednosti investicije, dok bi preostali deo finansirala država.

Budžetski deficit Srbije je sada jedan od najvećih u istoriji zemlje i iznosi oko 2,2 milijarde evra, rekao je Dinkić i dodao da je situacija sa budžetom mnogo gora nego što je očekivao i da je deficit premašio dve milijarde evra, ako se uključi i novac od 170 miliona evra, koji je „upumpan” u tri državne banke.

Dinkić je rekao da je njegov cilj, imajući u vidu sadašnju tešku finansijsku situaciju, da se obezbedi elementarno funkcionisanja države i najavio do kraja septembra donošenje programa fiskalne konsolidacije.

Ministar je kazao da popunjavanje postojećeg deficita u budžetu neće biti lako i da se taj posao ne može obaviti preko noći, ali je najavio da ima jasan plan kako da to učini.

Prema rečima Dinkića, biće mu potrebno mesec dana da utvrdi šta je tačno urađeno sa budžetom i da li ima još nekog manjka.

On je naveo da je kompanija „Srbijagas” u velikom manjku, zbog razlike u ceni gasa. Zbog toga je za četiri godine nakupljen minus od milijardu evra, koji će postati javni dug države.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da je dobio potvrdu od direktorke državnog trezora da samo još u avgustu ima novca za isplatu plata i penzija.

Prva stvar koju sam pitao direktorku trezora bila je: „Imamo li novca za plate i penzije i do kada”? Odgovor je bio: „Uspeli smo da obezbedimo za avgust”. Dinkić je dodao da treba da se preduzmu još neki koraci da bi se obezbedio novac za septembarske plate i penzije. „Sada radimo na tome da obezbedimo penzije za septembar, toliko je teška situacija”, rekao je Dinkić.

On je izrazio uverenje da će u kratkom roku uspeti da napravi plan fiskalne konsolidacije i sredi stanje u budžetskoj kasi.

Ministar je naveo da je njegov plan restrukturiranje našeg duga do kraja godine, tako što bi se vratio dug sa visokim kamatnim stopama, a da ako već moramo da se zadužimo to bude pod povoljnijim uslovima. „Drugim rečima da se prebacimo na zaduživanje od bilateralnih institucija umesto na domaćem tržištu kapitala, gde je kamatna stopa visoka i kreće se od 14 do 15 procenata”, dodao je Dinkić.

On je podsetio da se država do sada zaduživala emisijom trezorskih zapisa, ali da je do sada prodavano 20 odsto emisije, ali se situacija popravila u odnosu na pre mesec dana, te je sada stepen uspešnosti prodaje zapisa viši od 60 procenata. „Mi imamo ponudu za finansiranje od strane investicionih fondova, ali ja hoću da smanjimo kamatu i obezbedimo povoljnije uslove,” rekao je on i dodao da razgovara sa potencijalnim kreditorima, ali sve sa idejom da se stane sa zaduživanjem i da se obezbedi da ne bude rasta javnog duga u narednoj godini.

Dinkić je kazao i da je razgovarao sa bankama da obezbede povoljne kredite za privrednike, tako što bi se za veliku privredu odobravali krediti po kamati od četiri odsto, a za malu privredu od jedan odsto godišnje.