Iscrpljen, slomljen i utučen

Naoružan kutijama vitamina Ce pomešanog sa selenom, kalcijumom, gvožđem i ostalim rudama i mineralima (ne bih se iznenadio da sam pio iz cuga i šumeći bakar), uzalud sam se nedeljama odupirao virusu gripa. Opremljen bočicama kapi za nos, paketima papirnatih maramica i pozamašnim količinama šarenih tableta zbog koje bi farmaceutska industrija mogla da mi izda bar zahvalnicu i popust zbog kupovine na veliko, kapitulirao sam pred bolešću, shvativši tek posle izgubljene bitke zašto je kiseli kupus ono pravo.

Iscrpljen, slomljen i utučen, s temperaturom koja se učvrstila iznad 38,5, bio sam samo jedan od izmučenih tranzicionih junaka koji su ignorisali savete lekara i umesto da odleže grip u postelji najmanje 10 dana, umislili su da će pobediti bolest na nogama.

Kad sam shvatio da sam živi dokaz zagrobnog života, posetio sam lekara.

Dobio sam pet injekcija i bio izložen opravdanoj grdnji zabrinute doktorke koju je zvuk mojih pluća prilikom dubokog disanja podsetio na vibracije visokih peći Ju-Es-Stila prilikom maksimalne eksploatacije. Dva ili tri dana pridržavao sam se strogih uputstava, ali, ko će da leži u krevetu kad vreme leti, a računi stižu. Infostan, PTT, vodovod, kanalizacija, kablovska, banke i mobilni operateri su sterilni svetovi u kojima uspeva samo bacil profita. Verujući duboko u moć penicilina, ustao sam usred terapije na noge lagane.

Na kontroli sam prošao sa peticom. Pluća su se pročistila, temperatura je spala, a moj glas više nije podsećao na roptanje Mladena Vojičića Tife na Beogradskom sajmu, koji se tokom davnog koncerta "Bijelog dugmeta" borio da udahne vazduh – kao šaran na Bajloniju kome se približava prodavac.

Ovi moderni mutirajući gripovi zahtevaju bar dve nedelje strogog mirovanja. Potcenivši njegovu snagu, nonšalantno sam nastavio sa iscrpljujućim besmislenim životnim ritmom. Posle tri dana, grip je opet zakucao na moja otključana vrata. Ponovo sam nokautiran, a doktorka mi je izbrojala do deset. Deset dana ležanja.

Posle reprize gripa, obećao sam da ću postati odgovoran prema sopstvenom zdravlju i okolini za koju sam predstavljao stalnu pretnju. Odlučio sam da napustim kastu onih koji duboko veruju u nadrilekarsko pravo, prema kome Srbin koji fasuje grip prepisuje sam sebi antibiotike i seti se doktora kad je možda logičnije da nazove sveštenika. Takav primerak hodajućeg transmitera boleština i šmrcavog zombija najpre izduva nos, a onda tri puta srdačno izljubi poslovne partnere, kolege i decu kod kuće. Za njega je vakcinisanje protiv gripa još jedna u nizu vatikansko-kominternovsko-farmaceutskih zavera.

Ignorisanje zdravog života kao da je postao nacionalni hobi, neka vrsta srpskog ekstremnog sporta. Pušimo kao Turci, pijemo kao Rusi, debeli smo kao Amerikanci. Zdravstveni karton nacije opominje na hitnu reviziju navika i ponašanja.

Zato ću, za početak, skinuti desetak kilograma tako što neću večerati u tri ujutru. Počeću da vežbam u teretani, upisaću ubrzani kurs tajlandskog boksa i konačno ću pivo tretirati kao alkohol, a ne kao sok za decu mlađu od 40 godina. Raspitaću se i da li je patentiran recept za integralni burek.