Sandrin san iz detinjstva

Da li će osamnaestogodišnja Sandra Ranković ostvariti svoj san da studira u Engleskoj, na Oksford univerzitetu?

Ono što je do nje, ona je učinila: oduševila je profesore sa Oksforda i vrata jednog od najprestižnijih svetskih univerziteta su joj se otvorila. Sandra je primljena, ali da li će moći tamo i da studira matematiku i informatiku zavisi od toga da li će uspeti da dobije stipendiju ili sponzora. Jer, godišnja školarina iznosi 17.500 funti. Tu treba još dodati između tri i pet hiljada funti za smeštaj i ishranu.

– U aprilu ću znati da li sam dobila jednu od tamošnjih stipendija – objašnjava Sandra koja završava beogradsku Matematičku gimnaziju.

Prijave za Oksford i Kembridž morale su da se dostave do 15. oktobra. Procedura nalaže da se kandidati prijavljuju prvo preko interneta. Tako je to uradila i maturantkinja sa Konjarnika. Navela je opšte podatke o sebi, ocene iz srednje škole, preporuke profesora i poslala je motivaciono pismo u kome je objasnila zašto je baš izabrala Oksford za mesto svojih studija. Zatim je deo dokumenata (diplome, preporuke nastavnika) poslala i poštom. I ušla je u uži izbor.

Pozvana je da od 10. do 12. decembra bude u Oksfordu na intervjuu. Tada je prvi put u svom životu i bila u Engleskoj o kojoj je toliko maštala. Prvo je polagala test koji je zapravo predstavljao kombinovanu proveru znanja iz matematike, informatike i logike.

– Radilo se dva i po sata. Zadaci su pokrili kompletno gradivo iz srednje škole. Ukupno je bilo pet pitanja, ali se prvo pitanje sastojalo iz deset potpitanja za koja su bili ponuđeni odgovori. Preostala četiri pitanja sastojala su se iz tri do pet posebnih zadataka koji su morala da se urade i da se uz to obrazloži dobijeni rezultat. Sledećeg dana je bio intervju. Ja sam imala samo jedan intervju, iz informatike. A bilo je kandidata koji su imali i više intervjua. "Propitivali" su me profesori-mentori koji rade upravo u koledžu Kibl u kome bi trebalo da ja budem smeštena – veli Sandra.

Prvo su, kaže, pričali o muzici, pošto su iz njenog CV-ija profesori videli da ona svira u tamburaškom orkestru Kulturno-umetničkog društva "Rad", da je prethodno bila u "Loli", da je završila nižu muzičku školu "Petar Konjović", odsek gitara. Znali su da pohađa Istraživačku stanicu "Petnica" i da se tu bavi astronomijom, pa su je zamolili da im opiše kako je to u Petnici simulirala galaksiju.

– Potom su sledila pitanja iz gradiva, a onda priča o vremenu, knjigama, Engleskoj, koliko je Srbija daleko od Velike Britanije. Interesovalo ih je zašto ne studiram u Srbiji, već dolazim u Oksford – kazuje ova mlada Beograđanka, naglašavajući da su sva ta pitanja, pa i ono o vremenu, imala samo jedan cilj: da profesori ocene žele li nju na svom univerzitetu. – Niko zapravo ne zna tačna kriterijume po kojima se kandidati prihvataju ili odbijaju.

Ona je i u intervjuu, ali i u motivacionom pismu istakla da ju je oduvek Engleska privlačila, još kao osnovca. I da je još tada želela da studira na Oksfordu. To je univerzitet s tradicijom, poznat po uspesima svojih studenata i profesora. Spomenula je i svoje dosadašnje uspehe, da je u osnovnoj školi "Bora Stanković" bila đak generacije, da je osvajala nagrade na republičkim takmičenjima iz matematike, da je kao gimnazijalka osvojila dve prve nagrade: na takmičenju iz fizike i za rad iz astrofizike na Republičkoj smotri talenata.

Sandra odlično govori engleski i nemački. S društvom rado izlazi u kafiće, ide na žurke, u pozorište, bioskop. Ne voli, kaže, "splavove".

– Zanimljiva mi je i filozofija, a pratim i političke događaje kod nas i u svetu. U debatnom sam klubu Matematičke gimnazije – priča Sandra, pokušavajući da nabroji sve svoje aktivnosti.