Struja na tržištu

Troši duže plati manje, povoljnije cene za Božić i Novu godinu, niže cene za godišnjicu rođenja deteta ili braka, samo su neke od mogućnosti koje prilikom odlučivanja od kog trgovca će kupiti struju imaju stanovnici zapadne Evrope ili Sjedinjenih Država. Za razliku od njih, građani Srbije nemaju te slatke brige, jer na Balkanu ne postoji unutrašnje tržište električnom energijom. Njihove nedoumice rešila je država koja je u njihovo ime odlučila da kupuju struju od državnih elektrokompanija. Kupujući socijalni mir, cena struje u Srbiji je ubedljivo najniža u Evropi, pa je ljudi koriste najčešće za zagrevanje stanova.

Ipak, ovoj idili će za koju godinu doći kraj, jer će i domaćinstva u Srbiji birati od koga će kupovati struju. Led će probiti veliki industrijski potrošači, da bi kasnije njihovim stopama krenula i domaćinstva. To će biti moguće na osnovu Atinskog sporazuma o stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi, po kojem se naša država obavezala da od 2008. godine ukine monopol državne elektroprivrede i stvori uslove za tržište električnom energijom.

Momčilo Cebalović, direktora Sektora za odnose s javnošću Elektroprivrede Srbije, kaže da je ova kompanija spremna za otvaranje tržišta strujom. Prema njegovim rečima, EPS je u 2006. godini uvozio struju od osam kompanija (na osnovu Zakona o javnim nabavkama), a izvezao je posredstvom dvostruko više firmi. On podseća da od 1. januara ove godine, 360 preduzeća u Srbiji, koja godišnje potroše više od tri miliona kilovat-časova, imaju pravo da samostalno biraju svog isporučioca strujom. Ali tu mogućnost niko nije iskoristio i svi se i dalje snabdevaju iz EPS-a, zbog niske cene.

– Nemamo ništa protiv liberalizacije tržišta, jer smatramo da cena električne energije treba bude realna. Smatramo da ćemo i u tržišnoj utakmici ponuditi najprihvatljiviju cenu električne energije – naglašava Cebalović.

U Evropi postoji više od 60 trgovaca strujom, od kojih je 14 dobilo i srpsku licencu za rad. Sve velike elektroprivrede obrazovale su trgovačke kuće, potpuno nezavisne, koje trguju na otvorenom tržištu i na berzama, u Lajpcigu, Amsterdamu, Beču i Ljubljani. Mirko Ivković Ivandekić, jedan od direktora EFT-a, kompanije koja je veliki trgovac strujom, kaže da u jugoistočnoj Evropi nema razvijenog unutrašnjeg tržišta električnom energijom, i pored usvojenih zakona. Kad cena struje dostigne realni nivo, to će biti znak da firme koje su dobile i srpsku licencu za trgovinu električnom energijom, ponude svoje usluge. 

– Na osnovu zakona u Srbiji postoji mogućnost da veliki potrošači biraju isporučioca, ali pošto je cena struje niska, oni nemaju potrebe da traže druge isporučioce. Zbog toga, trgovci strujom ovde nisu konkurencija jedni drugima, ali bi u perspektivi to trebalo da se dogodi. Srbija kao centralna balkanska zemlja je interesantna za trgovinu električnom energijom, jer se praktično ne može izbeći na regionalnom tržištu. Zasad, kompanije dolaze zbog tranzita struje. Tako, na primer, ako neki trgovac kupi električnu energiju u Rumuniji, a želi da je plasira u Crnu Goru, ta struja mora da prođe kroz naš distributivni sistem – objašnjava Mirko Ivković.

Drugi bitan razlog što su trgovci strujom prisutni u Srbiji jeste taj što je električna energija u ovom delu Evrope deficitarna. Viškove struje imaju Bugarska, Rumunija i Republika Srpska, dok Albanija, Crna Gora i Makedonija imaju manjak. Trgovci struje tu vide svoju računicu: da je preko leta kupuju po nižoj ceni, da bi je zimi prodavali po (dosta) višoj i na toj razlici zarađivali – na desetine miliona evra. Da bi ojačao svoje pozicije u regionu, EFT je postao vlasnik uglja lignita u Bosni, gde će biti sagrađena termoelektrana jačine oko 410 megavata. 

Da bi trgovci mogli da posluju, osim licence i registracije firme, "Elektromreža Srbije" mora da im dodeli pravo prekograničnog prenosa struje, koji se ne mogu zakupiti na duži period, jer EMS dozvoljava prenose ograničene količine električne energije na mesečnom nivou. Dragan Vignjević, direktor EMS-a, ističe da je tarifa za transfer struje, na primer iz Mađarske u Srbiju, osam evra po megavat-času i to samo ukoliko je veliki interes trgovaca. U suprotnom se prenos ne naplaćuje. Prema njegovim rečima, prošle godine je EMS na ovaj način zaradio 8,5 miliona evra. 

Dejan Stojadinović, energetski ekspert, ističe da ima više razloga zašto je tržište električnom energijom u povoju. On smatra da je jedan od bitnih razloga za to deficit električne energije u jugoistočnoj Evropi. Struja iz zapadne i centralne Evrope prodaje se balkanskim zemljama, ali ne i obrnuto.

– Situacija će se popraviti kad se u regionu izgrade novi proizvođački kapaciteti i kada se pojave viškovi na tržištu. U narednih nekoliko godina se očekuje izgradnja više elektrana u regionu – "Kolubara B" u Srbiji, nuklearka "Belene" u Bugarskoj, "Černe vode" u Rumuniji, "Marica Iztok 3" u Bugarskoj, nova elektrana na Kosovu i Metohiji i veći broj manjih elektrana – naglašava Dejan Stojadinović.