Srbija razgovara: Ima li morala u politici

Kvalifikacije poput onih da nam je Skupština kao pijaca ili berza i da su nam političari nešto kao trgovci postale su opšte mesto, uz sve češće ocene da je na političkoj sceni sve više nemoralnih ljudi. One naročito dolaze do izražaja u vreme posle izbora, kada se pregovara o formiranju vlade i kada se ispostavlja da je „izborna matematika” mnogo važnija od političkog programa.

O tome šta je moral u politici i ima li ga na srpskoj političkoj sceni stavove su razmenila dva narodna poslanika koja su prvi put u skupštinskim klupama. Miljenko Dereta, osnivač „Građanskih inicijativa”, ušao je na listi opozicione Liberalno-demokratske partije, a Neven Cvetićanin, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, funkcioner je vladajuće Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića.

Cvetićanin: Morala u politici u našem društvu ima onoliko koliko ga ima u svim ostalim sferama. I tu ima ljudi, kao u svim drugim sferama, koji su izuzetno predani, posvećeni svom poslu, ali, nažalost, ima i onih koji se nikako ne bi mogli ubrojiti u ljude za koje bi vezali bilo kakve moralne instinkte. Nisam od onih koji smatraju da je politika ona sfera života gde je najmanje morala, ona je uvek odraz čitavog stanja društva. Mislim da se stvari ne mogu posmatrati crno-belo pa da kažemo svi ljudi koji su u politici nužno nemaju moral,kao što ne možemo da kažemo da su, s druge strane, svi ljudi koji su, na primer, u crkvi, nužno moralni i čedni.

Dereta: Ne bih se složio s tvrdnjom da je politika odraz društva. Ja mislim da ona treba da ima uticaj na društvo i da menja sliku društva i tu je zapravo veliki izazov za one koji ulaze u politiku. Naravno da i u politici ima poštenih, doslednih, pouzdanih ljudi, ali kod nas se politika vodi tako da zapravo dozvoljava i pretpostavlja da ste vi spremni da izneverite neke svoje principe i neka svoja načela da biste zadovoljili neki interes koji se, nažalost, predstavlja kao opšti, ali zapravo je partikularni, partijski ili lični. Ja mislim da je pitanje morala uvek lično i da je naš problem to što su ljudi prosto i moral delegirali političkim partijama i prepustili se tom jednom kolektivnom pristupu u kome politička partija ima svoj interes a oni su, eto, vojnici partije „prinuđeni” da u takvoj politici učestvuju. Ja ne mislim da je tako, mislim da je svako od nas ko učestvuje u politici napravio određeni izbor do koje mere će pristati na neka nametnuta rešenja, nametnute ideje itd. I mislim da je ključni izazov za naš moral zapravo odsustvo programa i ideologije. Dakle, ljudi ulaze u politiku politike radi a ne određene ideje radi.

Politika: Reč je, znači, o nedostatku ideologije.

Dereta: Nedostatak programa i ideologije. Posle prvog kruga izbora u Grčkoj, kada je pobedila partija ekstremne levice, ona nije mogla da nađe partnera s kojim bi formirala vladu. Kod nas se to uopšte ne bi postavilo kao pitanje. Ta vlada bi bila formirana jer ima ceo niz političkih grupa bez prave ideologije.

Cvetićanin: Ja smatram da se ne može povući znak jednakosti između ideologije i morala zato što je ideologija jedna politička kategorija koja se uvek tiče političke borbe kao takve, a moral je ipak jedna univerzalna kategorija, mnogo starija i od politike i od ideologije. Dakle, ideologije dolaze i prolaze, moral ostaje uvek. Inače, potpuno se slažem s tezom da je moral stvar ličnog poštenja i odgovornosti, s tim će se složiti svako moralan i svako iole inteligentan. Međutim, kada govorimo o sferi politike, koja je jedna teška sfera donošenja odluka, dnevnooperativnih odluka, moja definicija politike je da je to umetnost mogućeg ili veština mogućeg. Da se odluke mogu doneti samo u realnom kontekstu.

Politika: Šta to znači?

Cvetićanin: Ja sam socijaldemokrata i verujem u evolutivni put razvoja društva, odnosno ne verujem da se Srbija može preobraziti preko noći. Ali se svakako slažem s tim da politika ne treba da bude pasivna. To nije ni moralno. Politički moral, ili ako hoćete državnički moral, najpre je u realnoj analizi stanja – koje mere možete da donesete i šta vam realna društvena podloga dozvoljava. A onda, kada ste dali tačnu dijagnozu stanja, kad imate realnu sliku stvarnosti, onda ćete, i tu dolazimo do pitanja morala, oformiti najbolji mogući tim s ljudima koji će se odlikovati ličnom odgovornošću, ličnim znanjima, pa čak i dobrim namerama, ljude koji će zavrnuti rukave za ovu zemlju.

Dereta: Delimično bih se složio sa ovim, ali pitanje odgovornosti za sliku koju imamo o Srbiji u ovom trenutku je nešto gde se postavlja pitanje morala. Da li ćete vi posle dijagnoze odlagati neka rešenja zato što je to lakše ili ćete preduzeti teške korake zato što su oni neophodni – to je za mene ključno pitanje. Postaviću vam vrlo praktično pitanje, da ne idemo u teoriju: da li ćete vi glasati protiv nekih predloga zakona vlade zato što će to biti suprotno nekom vašem moralu?

Cvetićanin: Mi smatramo da je u politici moral ona kategorija koja određuje međuodnos između političkih faktora. Znači, ako ste pristali da dajete jednu skupštinsku većinu, vi onda ulazite u jedan odnos saradnje i poverenja sa ljudima...

Dereta: Ali ne bezuslovno.

Cvetićanin: Naravno, ne bezuslovno i u tom smislu SDPS će učestvovati u svim raspravama aktivno i mogu vam reći s garantijama da ćemo mi imati stav koji će biti konstruktivan. Sve one stvari za koje mislimo da su korisne za društvo, državu i građane mi ćemo podržati. I ukazaćemo na sve one stvari za koje mislimo ili da nisu korisne ili da mogu da budu štetne...

Politika: A da li ćete vi kao opozicionar glasati za predlog vladajuće većine ukoliko smatrate da je dobar?

Dereta: Da. Bez svake sumnje.

Cvetićanin: Evo, i tu se slažemo, sad smo došli do jedne tačke vrlo bitne za Srbiju i njen institucionalni razvoj, za političku kulturu. Jedan predstavnik opozicije je rekao da će da glasa za svaki zakonski predlog ukoliko smatra da je on koristan za društvo, državu i građane. I jedan predstavnik vlasti je rekao da će potaknuti raspravu o svakom zakonskom predlogu koji može biti sporan za državu, društvo i građane...

Politika: Ali niste rekli da nećete glasati.

Cvetićanin: Znate kako, što se tiče konkretnih postupaka, i ovo je bitno da se kaže, u politici mi ne delujemo kao skup slobodnih strelaca, bez obzira na to koliko je svako od nas izgradio svoje lično ime pre nego što smo pristupili određenoj političkoj grupaciji. Ta politička grupacija nas je kandidovala, bili smo na nečijoj listi i smatram da u politici treba da imamo i minimum lojalnosti. Mislim da se može naći dobra mera između sopstvene lične odgovornosti i potrebe da se istakne sopstveni stav i lojalnosti onima koji su nas kandidovali. Jer kad vidite ova silna pretrčavanja, pregrupisavanja...

Dereta: To je amoralno, po meni.

Cvetićanin: Da, imamo problem s političkom lojalnošću. I, ako hoćete, retki su političari koji su ostajali uz sopstvenu stranku i opciju čak i kada su bili nezadovoljni. Kod nas niko ne želi da menja stvari iznutra. Neko je nezadovoljan nekom sitnicom i odmah bi pravio drugu partiju i odmah bi bacao drvlje i kamenje prema ljudima s kojima je do juče sedeo.

Dereta: Pa to je pitanje političke kulture.

Politika: Pomenuli ste aktuelna pretrčavanja. Da li biste sve to – prelazak Nenada Kitanovića s liste DS-a u URS, izjašnjavanje Zaharija Trnavčevića da će da podrži vladajuću koaliciju, ili Maje Gojković, koja je izašla sa liste URS-a zbog toga što su pregovarali o vladajućoj većini sa SNS-om, a onda im pružila podršku posle ekspozea mandatara, pa odluka SDPS-a da podrži vladajuću većinu – strpali u isti koš?

Cvetićanin: Budući da je pomenuta moja stranka, želim još jednom da objasnim naše motive: dakle, u tome je bilo pre svega interesa da se obezbedi stabilnost novoj većini, komforan prostor za rad. Od 5. oktobra stalno je bila drama da li ima 126 poslanika u Skupštini i zbog toga su ispaštali „obični” ljudi. Interes SDPS-a je bio da većinu koja je već postojala pojačamo, da ne bi i ta vlada bila na krhkim nogama.

Dereta: Ja mislim da to nije isti koš i očigledno je da su razlozi različiti. Jedno je pitanje kada jedna cela partija pristupi koaliciji koja već ima neophodnu većinu, a sasvim je drugo pitanje kada imate slučaj kao što je recimo Maja Gojković, koja je bila u jednoj koaliciji, pa kada je mislila da će se formirati jedna vlada prešla u drugu koaliciju, tj. ponudila se drugoj koaliciji, pa kada ta koalicija nije formirana, ona se vratila onoj prvoj. Dakle, neko ko hoće da učestvuje u vlasti po bilo koju cenu. I ja moram da kažem, pošto sam dugogodišnji prijatelj sa g. Ljajićem, zapravo me je iznenadila njegova iskrenost, kad je rekao da je opstanak njegove partije u pitanju ako nije u vlasti. E, i to sad postaje lično moralno pitanje – da li ću napraviti težak kompromis da bih očuvao partiju koja će opstati samo ako je u vlasti, ili je za mene važnije da se zalažem za neke ideje bez obzira na to da li sam u vlasti ili sam u opoziciji.

Politika: Ljajić je zapravo rekao da je prevladao pragmatizam.

Dereta: Da. Moralno, a rekao bih i ideološko pitanje jeste gde vi tu liniju pragmatizma povlačite.

Politika: Kao da smo sve „pragmatičniji” u politici kako godine prolaze.

Dereta: Jer u njoj ima sve manje morala.

Cvetićanin: Svaka stranka ukoliko misli da napreduje mora da vrši pozitivnu selekciju. Moja teza je čak sledeća: pragmatično je da budete moralni. Ili, moralno je da budete pragmatični. Znači, ukoliko stranke ne budu vršile pozitivnu selekciju pa kandidovale najbolje ljude, s ličnim moralom, poštenjem, ličnom odgovornosti, intelektualnim zaleđem, pa i zdravom narodskom bistrinom, bez obzira o kojoj grupaciji je reč, te stranke neće dobro da prolaze.

Dereta: Nema završne reči po pitanju morala. Pitanje morala je nešto što se svaki dan, u svakom trenutku, stavlja na kušnju. Pitanje morala je, recimo, da smo mi u skupštini izglasali Zakon o ministarstvima u kome postoji član 38, koji je apsolutno u sukobu sa postojećim zakonima. Dakle, to je pitanje morala – da li vi iz određenog pragmatizma rušite procedure i postojeće zakone, ili koristeći postojeće procedure, menjate ih postepeno, poštujući ih, da biste na taj način uspostavili kontinuitet demokratskih institucija.

Cvetićanin: Ja bih rekao – moral je nužan ali nije dovoljan. Ljudi u politici treba da budu lično pošteni i moralni, ali to nije dovoljno ukoliko su neefikasni. Neko može da sedi na panju i da se busa u grudi sopstvenom moralnošću a da ništa nije učinio za državu i društvo, dok je istinska moralnost ne samo lično poštenje već veliki rad. Najmoralnije je isporučiti narodu rezultate, a ne vrteti prazne priče.

Dereta: Ako smem tome da dodam – pragmatizam sasvim sigurno nije dovoljan.