Nemačkoj potrebno 12.000 organa

Savezni ministar zdravlja Danijel Bar najavio je detaljnu istragu afere koja od pre mesec dana potresa Nemačku – skandal oko nezakonite transplantacije organa u vodećim medicinskim ustanovama zemlje. Uz najavu o potpunom rasvetljavanju svih detalja spornih transplantacija, ministar Bar je naglasio da će vinovnici afere biti rigorozno kažnjeni – za nauk drugima.

Kritičari, međutim, nisu se zadovoljili obećanim. Zahtevaju detaljnu istragu svih slučajeva transplantancije koje su minulih godina sprovedene u Nemačkoj.

Pri tom ističu da se sadašnja istraga u Nemačkoj usredsređuje na slučajeve u kojima su, izvesno uz naplatu mita, pacijentima presađivani „legalni“ organi „preko reda“ – na uštrb onih koji mito nisu platili. Nerazjašnjeni su slučajevi transplantacija u kojima su presađivani organi koji nisu zavedeni u zvaničnu evidenciju...

Pod pojmom legalne transplantacije Nemci podrazumevaju presađivanje organa koji su eksplantirani dobrovoljnim davaocima u zemlji ili su nabavljeni iz zaliha evropske organizacije za raspodelu transplantativnih organa. Mimo te, zvanične i legalne, procedure, ipak, veliki broj organa stiže preko takozvanih privatnih dobavljača. Ovde je najčešće reč o organima koji su pod sumnjivim okolnistima eksplantirani „donatorima“ u zemljama trećeg sveta.

Koliki je broj organa koji su podsredstvom takozvane organske mafije stigli u nemačke bolnice mogao bi se naslutiti, ako se uzmu u obzir najnoviji podaci Nemačke fodacije za transplantaciju organa (DSO). „U ovom trenutku dvanaest hiljada Nemaca čeka na presađivanje organa“, istaknuto je u jučerašnjem saopštenju koje su preneli vodeći mediji.

Organa, naravno, nema u dovoljnim količinama da bi se zadovoljile nemačke potrebe – osim ako se pacijenti, oni imućni, ne odluče da prihvate usluge snabdevača s crnog tržišta.

Koliko je teško doći do legalnog organa pokazuju, između ostalog, primeri vodećih zapadnih političara. Bivši potpredsednik SAD Dik Čejni čekao je na transplantaciju srca dvadeset meseci... Frank Valter Štajnmajer, jedan od tri čelnika opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke, nije mogao da obezbedi svojoj supruzi neophodni bubreg na legalan način, pa je – tada je bio ministar spoljnih poslova i vicekancelar nemačke vlade – uzeo dva meseca bolovanja da bi ženi darivao svoj bubreg.

Čelnici DSO ističu da bez detaljne istrage i izvođenja krivaca pred sud neće biti postignut napredak pri širenju spremnosti Nemaca da zaveštaju svoje organe posle smrti – drugima. Ta detaljna istraga morala bi, u ovom trenutku, da obuhvati i dvanaest hiljada poznatih slučajeva transplantacije u Nemačkoj. Lako bi se utvrdilo da li su svi presađeni organi dobijeni od dobrovoljnih darodavaca. Prema podacima iz nemačkih klinika, minulih godina je sprovedeno između dvadeset i pedeset transplatacija po ustanovi – oko 600 godišnje. S druge strane, dvanaest hiljada Nemaca živi zahvaljujući transplantaciji obolelog organa. Otvoreno je pitanje – odakle su došli ti „dodatni“ organi.

-------------------------------------------------------------- 

Opravdano ubistvo

Transplantacija organa donatora iz takozvanih trećih zemalja sve se češće nameće kao alternativa – usled nedostatka spremnosti donatora u zapadnim zemljama da zaveštaju svoje organe posle smrti.

Jedan od razloga je nerazjašnjeno pitanje da li se donator tim zahvatom, praktično, šalje u smrt. Naime, eksplantacija organa je moguća samo u slučaju takozvane moždane smrti – dok organizam umirućeg još funkcioniše. Stručnjaci su ustanovili da u toj fazi može biti reči samo o umirućem pacijentu kome se hirurškim zahvatom oduzima poslednji dah... U SAD, gde je transplantacija prvi put u svetu legalizovana – neophodnost se pojavila posle prve transplantacije srca koju je izveo južnoafrički lekar dr Barnard – osmišljen je novi izraz, da bi se suzbio argument „oduzimanja poslednjeg daha“. Američki pravnici koriste kovanicu „džastifajd kiling“, u prevodu: opravdano ubistvo...

--------------------------------------------------------------- 

Unosan posao

Postupak transplantacije ne predstavlja samo unosan posao za isporučivače organa, već i za farmaceutsku industriju. Švajcarski koncern Novartis – nastao fuzijom farma džinova „Ciba Gajgi” i „Sandoz” – godišnje obrne 1,6 milijardi prodajom medikamenata koji sprečavaju imunološku reakciju organizma na presađeni organ.

Problematično dejstvo antiimunoloških preparata povlači za sobom konzumaciju dodatnih, skupocenih preparata, a neretko se javlja i potreba za novim transplantacijama organa.