Nova realnost: Šangajska berza

Bio je to jedinstven događaj u istoriji Kine, kinesko-američkih odnosa i svetske privrede: nagli pad deonica na Šangajskoj berzi izazvao je, za samo nekoliko časova, potres na Njujorškoj berzi u Volstritu, a potom i u glavnim finansijskim centrima u Aziji, Australiji i Latinskoj Americi.
Razlozi za uznemirenost vlasnika hartija od vrednosti nisu svuda, a ponajmanje u Kini i Americi, bilo neophodno isti. Ali, ova uznemirenost se iskazala kao posredan dokaz da je privreda Kine duboko integrisana u globalnu privredu, da su Kina i Amerika ekonomski srasle poput "sijamskih blizanaca" – kako su neki američki stručnjaci u poslednjih nekoliko godina i govorili – i da je Šangaj, lokomotiva kineskih reformi, po finansijskoj moći i uticaju verovatno već pretekao Hongkong.

Šangajska berza nije isto što i Volstrit ili londonski Siti, ali je očigledno deo nove realnosti u svetskoj privredi i nov barometar u ekonomskoj globalizaciji. Kad je u Šangaju, a potom i širom Kine, vrednost akcija pala prošlog utorka za devet odsto – bio je to šok. Ništa slično se nije desilo za čitavu jednu deceniju. Da iznenađenje bude veće, kinesko tržište akcija – koje je, po ocenama finansijskih stručnjaka, mirno "spavalo" na lovorikama – naglo je lane povećalo svoju vrednost za gotovo neverovatnih 170 procenata i kod ulagača, osobito stranih, stvorilo predstavu o apsolutnoj investicionoj sigurnosti. Toj predstavi je doprinela i kineska vlada koja je stranim partnerima nudila deo akcija u najvećim i najprofitabilnijim nacionalnim kompanijama.

Dejstvo glasina

Nije bilo vidljivih nagoveštaja da će akcije početi da padaju. Niti je, kad se to desilo, bilo ubedljivih dokaza da je poremećaje na finansijskom tržištu uslovio bilo koji ozbiljniji ekonomski ili politički problem. Kineska spoljna trgovina u januaru je uvećala suficit za čak 67 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Devizne rezerve su premašile jedan bilion dolara. U toku je rasprava kako da se ta ogromna sredstva što racionalnije koriste. Inflacija je pod kontrolom. Politička situacija u zemlji je stabilna. Sve ocene domaćih i stranih stručnjaka govorile su o zdravim ekonomskim tokovima i povoljnim uslovima da se visok rast nastavi. Jedino su stizala upozorenja da treba blagovremeno sprečiti pregrevanje privrede.

Istina, stručna tela vlade išla su dalje od ovih upozorenja. Rekla su da su igrači na berzama, kako domaći, tako i strani, "skloni špekulativnim potezima koji ponekad poprimaju problematične razmere". (Aludiralo se i na veliku kinesku strast – kocku. A zna se da niko u tranziciji ne postaje bogat preko noći bez velikog rizika.) Vladi se sugerisalo da ulagače, "ako se ne smire", podvrgne strožoj kontroli, budući da je postojeća monetarna politika vrlo liberalna, jer svako ulaže u šta hoće i kad i kako hoće. Stručnjaci su takođe predlagali da centralna banka poveća kamatnu stopu na zajmove komercijalnim bankama i smanji ogromnu količinu novca u opticaju na tržištu kapitala.

Kako piše kineska štampa, izgleda da su upravo ova upozorenja, pojednostavljeno protumačena, prouzrokovala glasine među brokerima i ulagačima da vlada u potaji priprema drakonske mere kojima će sprečiti finansijske mahinacije na berzama. U te mere, pored onih koje su već sugerisali stručnjaci, spadalo bi i hitno donošenje zakona o porezu na prihod od kapitala za najmanje 20 odsto. (A Svekineski narodni kongres u ponedeljak, 5. marta, počinje svoje redovno prolećno zasedanje.) Glasine su se munjevito proširile i mnogi vlasnici hartija od vrednosti počeli su brzo da prodaju svoje deonice, sluteći da će pad njihove vrednosti kasnije biti još veći. Sve se događalo prvog radnog dana posle lunarne Nove godine, kad su i funkcioneri vlade morali biti zatečeni glasinama.

Recesija u SAD?

"Čajna dejli", kineski list na engleskom jeziku, obavestio je čitaoce da nije uspeo da od predstavnika vlade dobije potvrdu da se zaista priprema zakon o porezu na prihod od kapitala. Ali nije ni od vladinih agencija dobio uverenja da su priče o tome obične glasine. U teoretskom časopisu KP Kine "Ćiuši" ("Potraga za istinom") objavljen je članak premijera Vena Đijabaoa o daljoj reformi finansijskog sektora. Jedino što u njegovom tekstu može da asocira na zakon o novom porezu jeste pominjanje "zdravog zakonodavstva" u oblasti finansija.

Nakon pada prvih akcija na Šangajskoj berzi, grupa uznemirenih investitora je, kako kaže finansijski komentator Bi-Bi-Sija, "pustila paru". Američki ulagači, najbrojniji i najizdašniji po ulozima, imali su dodatni razlog za zabrinutost: upadljivu nervozu u Volstritu, prouzrokovanu čisto američkim unutrašnjim razlozima. Među tim razlozima, koji su izišli u javnost u isto vreme kad su u Ameriku stigle vesti o šangajskom finansijskim potresu, bila je – uz informacije o ćorsokaku u Iraku, pokušaju atentata na Čejnija i mogućem ratu sa Iranom – i jedna izjava bivšeg predsednika Federalnih rezervi Alena Grinspena o verovatnoj skoroj recesiji u američkoj privredi.

Posle toga je domino efekt bio obratan: izvoz Kine i gotovo cele Azije zavisi od američke kupovne moći. Ne kaže se slučajno da se svet može prehladiti kad Amerika počne da kija.

Duhovi su se brzo, za samo dva dana, smirili. Ono što se na berzama desilo "bila je anomalija, a ne krah", objasnila je Bela kuća. A iz Šangaja stižu vesti da je panika prošla, da vrednost akcija opet raste i da se stanje na berzi normalizuje. Ipak, tek treba da se vidi kako će se liberalno finansijsko tržište bolje kontrolisati u skladu sa opštim interesima Kine.