Rim i Beč opominju Merkelovu

Ekonomisti u EU suočili su se tokom minulog vikenda i početkom ove nedelje sa dobrim i lošim vestima. Dobre vesti pristigle su iz Rima i Madrida, a loše iz Frankfurta.

Kamate državnih obveznica Italije, sa desetogodišnjim rokom otplate, prvi put od aprila ove godine pale su na nivo ispod šest odsto. Sa druge strane, Madrid od juče plaća 6,6 odsto kamate na kredite i obveznice, što predstavlja napredak, s obzirom na to da je cena zaduživanja Španije u toku krize dostizala nivo od bezmalo devet odsto.

Na porast kredibiliteta krizom zahvaćenih ekonomija, ipak, negativno je uticala odluka holandsko-britanskog naftnog koncerna „Šel” da povuče obrtni kapital sa kriznih tržišta – ukupno petnaest milijardi evra.

„Evropa je na milosti i nemilosti investitora i berzanskih spekulanata, a svaka ekonomsko-politička odluka podstiče oscilacije na finansijskom tržištu”, ocenio je nemački „Fajnenšel tajms”.

Šef italijanske tehnokratske vlade Mario Monti bio je neposredniji pri oceni situacije: „Evropa, kao ekonomsko-politička zajednica, pokazuje znake razdora koji nisu samo posledica tržišne situacije već i stanja kolektivne psihe.”

Premijer Monti, u načelu vatreni pristalica tržišne samoregulacije, izjavio je da budućnost Evrope zavisi od „dirigovanih” poteza vlada EU u pravcu smirivanja krize.

„Vlade bi u ovom, kriznom periodu morale da budu opunomoćene da donose vitalne odluke nezavisno od spremnosti nacionalnih parlamenata da ih podrže”, rekao je Monti u nedeljnom intervjuu za nemački magazin „Špigl”.

On je preporučio „akterima najsnažnije ekonomije (Nemačke) u kontinentalnoj zajednici” da se usredsrede na donošenje odluka koje bi omogućile opstanak zajedništva u EU.

„U suprotnom”, upozorio je Monti, „raspad EU postaće izvesniji od bilo kakvog napretka u pravcu dalekosežnijih integracija.”

Austrijski kancelar Verner Fajman podržao je Montija minulog vikenda u intervjuu za bečki dnevnik „Kurir”.

„Opstanak evrozone, u širem smislu i budućnost Evropske unije, zavisiće od sporazuma, pre svega imućnih članica, o solidarnom preuzimanju dugova posrnulih ekonomija”, ocenio je šef austrijske vlade.

Dodajući da će odluka o budućnosti Evrope „pasti u narednih dvanaest meseci”, kada glavnica aktuelnih kredita dolazi na naplatu u Italiji, Španiji i Grčkoj, šef vlade u Beču je rekao da „vatrena moć” Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) mora pod hitno biti prilagođena potrebama. „Odluka bi trebalo da bude donesena sada, a ne tek kada gospođa Merkel shvati da nema drugog izlaza.”

Opisujući taktiku nemačke kancelarke kao „oklevanje i neodlučnost”, austrijski kancelar je rekao: „Ubeđen sam da će Merkelova popustiti i ovog puta, po njenoj staroj navici...”

„Kad god je trebalo doneti neku vitalnu odluku, ona (Merkelova) je najpre isticala da na tako nešto ne može ni da pomisli, a na kraju bi promenila stav uz standardni izgovor – Evropa i evro su toliko bitni da ne mogu drugačije da odlučim”, rekao je Fajman.

Italijanski dnevnik „Đornale” opisao je taktiku Berlina kao plan za stvaranje „četvrtog rajha”, a kancelarki Merkel je pripisao glavnu krivicu za nastanak situacije u kojoj finansijski spekulanti ostvaruju profite – na uštrb onih koji žive od svog rada.

Tumačenje italijanskog dnevnika, ma koliko populistički motivisano, ipak je naišlo na potvrdu ispravnosti u nemačkom „Fajnenšel tajmsu”. U frankfurtskom izdanju ovog vodećeg finansijskog dnevnika sveta, upozoreno je na najnovije akvizicije spekulanata nekretninama u Španiji: „Milijarde zalivene u beton savremenih višespratnica menjaju vlasnike po ceni koja je stotinak puta niža od realne... Kada kucne čas, zgrnuće basnoslovni kapital na projektima zbog kojih su španske banke dospele u krizu, a cenu njihovog posrtanja platiće, na kraju, španski poreski obveznici.”