Poslednji srpski "frankot"

Jedini u Srbiji sačuvani revolver tipa "frankot M 1871", koji je bio u službenoj upotrebi krajem 19. veka, može se videti na izložbi – Od puške "šišane" do "crne strele" u Vojnom muzeju na Kalemegdanu. Ovo oružje je jedan od eksponata na postavci, jedinstvenoj retrospektivi ručnog vatrenog oružja od vremena Prvog srpskog ustanka do danas. Revolver, koji nije bio često pred očima javnosti, vlasništvo je Istorijskog muzeja Srbije.
Prema rečima Branka Bogdanovića, autora više knjiga o istorijatu oružja, ne postoje precizni podaci kada su prvi revolveri stigli u Srbiju. U najstarijim raspoloživim dokumentima ova vrsta oružja pominje se posredno. Tako se na osnovu podataka o nabavci prateće opreme, kao što su kesice za revolverske fišeke (metke), može zaključiti da je Srbija sredinom sedamdesetih godina 19. veka posedovala revolvere u službenoj upotrebi.

– Po svemu sudeći, Srbija je 1875. godine stupila u kontakt sa Ogistom Frankotom i Ministarstvo vojno odlučilo se za revolver "frankot M 1871" – kaže Bogdanović.

Prva verzija ovog oružja razvijena je 1865. godine i bazirala se na takozvanom metku sa iglicom. Iglica metka u burencetu bila je okrenuta na gore, tako da je udarač delovao odozgo, a ne po centru dna čaure, što je slučaj kod savremenog vatrenog oružja. Kasnije je na zahtev danske mornarice napravljena olakšana verzija revolvera "frankot M 1871", sa savremenim centralnim paljenjem, ali je naručilac odlučio da je isplativije adaptirati starije verzije nego kupiti nove. Međutim, Srbija se opredelila upravo za "M 1871".

– U vreme kada je nastao, taj revolver je predstavljao savremeno oružje. Bio je dugačak 280 milimetara i težak 1.100 grama. Kapacitet burenceta je šest metaka kalibra 11 mm. Belgijski proizvođač se opredelio za relativno slab metak čija je zaustavna moć, na primer, bila dvostruko manja nego kod kalibra 45 ACP – objašnjava Bogdanović.

Starešine Narodne vojske koje su, pred ratove koji su usledili od 1876. do 1878. godine, zadužile ove revolvere nisu ih vratile u magacine. Budući da je još tada, kao i danas, među Srbima bilo popularno šenlučenje na proslavama i javnim mestima, naređeno je da se oružje oduzme i uskladišti. Tako su ovi revolveri sačuvani do početka 20. veka, kada su bili u naoružanju žandarmerije i opštinskih noćnih čuvara. U to vreme su bili zastareli, u slobodnoj prodaji mogli su se kupiti savremeni "brauning" i "mauzer" pištolji. Tokom ratova koji su usledili "frankoti" su zagubljeni, a jedini poznati sačuvani primerak može se videti do 15. marta na izložbi u Vojnom muzeju u Kalemegdanu.