Stanovi preterano skupi

 Cena stanova u Beogradu je nerealno visoka – sve češće su ocene stranih stručnjaka, ali i domaćih agenata za nekretnine. Kad se zaviri u cenovnike prestoničkih agencija vidi se da se u "krugu dvojke", primera radi, kvadrat prodaje za 1.500 do 1.700 evra, dok se u blizini Hrama Svetog Save i u Bulevaru kralja Aleksandra kvadrat kreće od 1.700 do 2.000 evra. Slična situacija je u Novom Beogradu u okolini "Beogradske arene", gde je prošle godine zabeležen najveći rast cene kvadrata. Kad se ova situacija upredi sa tržištem nekretnina u ostalim regionalnim prestonicama, dolazi se do zaključka da je Beograd po cenama sve bliži Budimpešti i Atini, a sve dalji od Sofije (1.050) i Skoplja (1.100).

Brojni predstavnici beogradskih agencija za nekretnine objašnjavaju da je danas veoma teško u prestonici pronaći kvadrat koji staje manje od 1.000 evra. Objašnjenje bi, kako kažu, trebalo tražiti u činjenici da se u Beogradu danas veoma malo zida. Prema rečima Kaće Lazarević, direktorke agencije "Alka", stambeni krediti su uticali na povećanje tražnje, koju trenutna ponuda stanova ne može da pokrije.

– Nekada su se u Beogradu planski gradili čitavi blokovi. Danas se zida samo na pojedinim mestima u gradu. Biraju se lokacije koje mogu dobro da se prodaju i delovi grada u kojima nema raseljavanja. Lokacija u najvećoj meri formira cenu. Kvalitet tu, nažalost, ne igra veliku ulogu. Problem je i što potencijalni kupci veoma teško nalaze odgovarajući stan. Jedan od uzroka nerealnih cena je i što su nadoknade za gradsko građevinsko zemljište veoma visoke, ali i to što su porezi veliki – objasnila je Lazarevićeva.

Jasna Dašić, direktorka agencije "Jadran nekretnine", smatra da je cena novoizgrađenih stanova za sobom "povukla" i cenu kvadrata u starogradnji.

– To je u najvećoj meri uticalo na formiranje nerealnih cena. Osim u Novom Beogradu, gde je cena skočila zbog takozvane poslovne zone. Nikada nisu bile ovolike razlike u cenama nekretnina u unutrašnjosti i u prestonici. Neko ko proda kuću u Novom Sadu, Nišu ili nekom drugom većem gradu u Srbiji, mora dobro da se pomuči da u Beogradu pronađe pristojan stan – objasnila je Dašićeva.

Iskustva agenata za nekretnine govore da prodavci često u cenu stanova ugrađuju i svoje nerealne želje, pa cenu formiraju u skladu sa time koliko im novca treba. Dobri stanovi se, kažu, prodaju veoma brzo, ali se dešava da u oglasima mesecima stoji ponuda za prodaju nekretnine. U takvim situacijama je, objašnjavaju, u pitanju nerealna procena vlasnika o vrednosti svog stana.

Bojan Isoski, direktor agencije "Magnat", ističe da su za nerealne cene krivi loša ponuda i nesređeno tržište.

– Ponekad na precenjivanje stanova, osim vlasnika, utiču i agenti za nekretnine. Često se u praksi dešava da u nekoj agenciji stan precene 15 odsto više od njegove realne vrednosti. Iako je takvim prodavcima teško da nađu kupce, oni utiču na ostale da povećaju svoje cene. Potpuno je druga stvar to što svoju nekretninu uspeju da prodaju tek posle nekoliko meseci i to za mnogo manje novca – kaže je Isoski i dodaje da takva nelojalna konkurencija nanosi velike štete tržištu u celini.

Ranije se, kaže Isoski, znala tačna računica. Po ceni jednog kvadrata u centru moglo je da se kupi čak 2,5 kvadrata na periferiji. Sada su te razlike smanjene. Na nekim lokacijama gotovo i da nema razlika.