Voda izvor zaraze
Šabac – Epidemija zarazne žutice koja se sredinom prošlog meseca pojavila u tri mačvanska sela – Glušcima, Slepčeviću i Pričinoviću polako jenjava. Od petnaestoro obolelih na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Šapcu leči se sedam osoba, a ovih dana registrovan je samo jedan slučaj.
Među hospitalizovanim najviše je dece školskog uzrasta. Načelnik odeljenja dr Branislav Janković kaže da se radi o najmanje opasnom virusu tipa A, koji uz adekvatan medicinski tretman ne izaziva oštećenja jetre. Lekarima se prekjuče javio još jedan učenik – srednjoškolac iz sela Glušci, koji nije hteo da ostane u bolnici.
– Zbog obaveza u radu na računaru, njegovi roditelji insistirali su da se leči kod kuće, i potpisali su izjavu da na sebe preuzimaju odgovornost. Odredili smo mu neophodnu terapiju i nadamo se da će sve biti u redu – ističe dr Janković.
Iako su preduzeli sve neophodne sanitarno-higijenske mere na ugroženom području, stručnjaci još nisu otkrili izvor zaraze. Ipak, najviše se sumnja u neispravnu vodu za piće.
– Virus se najčešće prenosi putem kontakta, što se verovatno dogodilo u ovim slučajevima. Oni u organizam mogu dopreti preko kože, sluznice i usne duplje, kupanjem, pranjem ruku ili zuba – kaže specijalista higijene dr Borka Kokanović.
Prema njenim rečima, veliki problem na području Mačve predstavljaju neregulisano vodosnabdevanje i nepostojanje kanalizacije. Bunari ovde nisu nepropusni i često su zidani ciglom sa proredom, bez dobrih pokrivača i prilaza. A u blizini se nalaze objekti za tov stoke ili septičke jame...
– Porozno mačvansko zemljište lako propušta fekalne vode. Sve dok budemo imali individualne vodne objekte, koji nisu pod zdravstvenom kontrolom, i dok septičke jame budu haotično građene, epidemije će se javljati – upozorava dr Kokanović.
Ona ističe da je potrebno mnogo veće angažovanje na preventivnom zdravstveno-vaspitnom radu, kako bi se predočile posledice zaraznih bolesti. Agrarno stanovništvo najčešće obavlja teške poslove hranjenja i čišćenja stoke, pa je neophodna pravilna dezinfekcija ruku.
Stručnjaci kažu da se toplom vodom i sapunom ne mogu otkloniti svi štetni mikroorganizmi. Zato bi trebalo koristiti pojedina namenska sredstva poput "dezola", "deziderma", "asepsola", a u njihovom nedostatku ruke bi valjalo istrljati alkoholom. Preporuka je takođe da meštani svoje bunare dezinfikuju raznim hlornim preparatima, kao što je "žavelova voda".