Beg kao nemoguća misija

Aleksandar Trebinjac (35), koji je nedavno pokušao da na spektakularan način pobegne iz beogradskog Centralnog zatvora, krivično nije odgovarao za svoj potez, jer u našem zakonodavstvu i ne postoji krivično delo bekstvo iz zatvora. Takođe, nije ustanovljeno da je u funkcionisanju službe obezbeđenja bilo propusta već naprotiv, profesionalizam zatvorske straže je visoko ocenjen, budući da je osuđenik osujećen u nameri da utekne.

Ovo je, ukratko, epilog događaja koji se odigrao 6. februara ove godine u dvorištu Okružnog zatvora u Beogradu, kada je osuđenik Aleksandar Trebinjac pokušao da pobegne tako što se okačio za donji deo kamiona za prevoz hleba, ali su ga pripadnici straže i Žandarmerije uočili i sprečili.

Damir Joka, načelnik odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, objašnjava za "Politiku" da je klasičnih bekstva iz zatvora u Srbiji veoma malo kada se ima u vidu broj osuđenih osoba. Pri tom se ne računaju takozvana udaljenja, kada zatvorenik odluči da produži vikend na slobodi, ili kada zakasni u povratku.

– Govorimo, dakle, o bekstvima pri kojima osuđeno lice savladava prepreke fizičkog i tehničkog obezbeđenja – kaže Joka. – Naši osuđenici planiraju bekstva uglavnom tražeći propuste u obezbeđenju. Pri tom, oni imaju sve vreme ovog sveta da isplaniraju svaki potez. U stanju su da prve dve godine izdržavanja kazne samo posmatraju, računaju, i da strpljivo čekaju najpogodniji trenutak kada oslabi pažnja.

Tokom prošle godine zabeleženo je 20 slučajeva bekstva iz zatvora širom Srbije (sedam u Nišu, pet u Novom Pazaru, po dva u Sremskoj Mitrovici i Kruševcu i po jedan u Beogradu, Požarevcu, Leskovcu i Šapcu), što je manje u odnosu na prethodne godine. A koji su to problemi sa kojima se suočavaju zatvorske vlasti?

– Mi smo oslonjeni na koncepciju takozvanog grupnog izdržavanja kazne, što znači da samica nije predviđena kao primarni način – objašnjava Damir Joka. – Nevolja je u tome što nad grupom nije do kraja moguće sprovesti bezbednosnu kontrolu i tu se uvek stvara prostor za planiranje bekstva. Takođe, valja imati u vidu i neke tehničke poteškoće. Primera radi, u naše zatvore su kamere uvedene tek pre nekoliko godina, a poznato je da video-nadzor u razvijenim zemljama funkcioniše već veoma dugo.

Priče o navodnoj sprezi osuđenika sa pripadnicima obezbeđenja u planiranju bekstva, "Politikin" sagovornik ocenjuje kao proizvoljne i neutemeljene na konkretnim saznanjima. Joka dodaje da je Uprava za izvršenje zavodskih sankcija u više navrata preduzimala disciplinske mere protiv svojih ljudi zbog nekih propusta, ali da policija i tužilaštvo, kao organi otkrivanja i gonjenja nisu utvrdili da postoji krivična odgovornost, odnosno dosluh stražara i zatvorenika.

– Primarni način suzbijanja bežanja iz zatvora sastoji se u preventivnom delovanju stručnih službi (psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, pripadnici obezbeđenja) koje su praktično dužne da uoče aktivnosti koje bi mogle da ukazuju na postojanje planova da se pokuša bekstvo. U takvim slučajevima pristupa se izolaciji, odnosno prebacivanju osuđenika u zatvoreniji sistem izdržavanja kazne – kaže Joka.

Međutim, Damir Joka otkriva da postoji i onaj drugi, "nevidljivi" način funkcionisanja bezbednosnog sistema unutar zatvorskih zidina. Taj operativni rad oslanja se na prikupljanje informacija od osuđenika koji svakako najbolje znaju šta se događa među njima samima. Ipak, dodaje naš sagovornik, te informacije valja uzeti sa rezervom i dobro ih proveriti jer se često događa da zatvorenik iz čiste pakosti označi svog "kolegu" za potencijalnog begunca.

"Njihovo je da pokušaju da beže, a naše da ih u tome sprečimo", reči su koje upravnici kazneno-popravnih zavoda često koriste. Te reči su praktično i suština "saživota" i večite "borbe" iza zatvorskih zidina. Ko je uspešniji – govore statistički podaci.