Turska i mi

Pre dve godine na ovim stranicama pisali smo o povratku Turske na Balkan, objašnjavajući da je iz geopolitičkog ugla gledano ovaj proces podržan od svih velikih sila. Povod za tekst bilo je napadno intenziviranje bilateralnih odnosa između političkih vrhova Turske i Srbije i najava velikih investicija iz ove države u našu zemlju. S obzirom na to da razvoj naših odnosa sa Turskom nije predmet kontinuiranog nadgledanja naših institucija, vredelo bi pogledati šta se u međuvremenu dešavalo na ovom planu.

Turska je u međuvremenu nastavila da se kreće jasno trasiranom putanjom koja bi trebalo da je pozicionira kao važnu regionalnu silu sa još većim dugoročnim pretenzijama. U unutrašnjoj politici Erdogan i njegova partija su na poslednjim izborima ostvarili još ubedljiviju pobedu nastavljajući proces postepene reislamizacije zemlje. Pre dve godine je na referendumu amandmanima promenjen Ustav u pravcu jačanja ,,civilne kontrole vojske”. Vojska je međutim od Ataturka garant očuvanja sekularnog poretka, koji je vojnim udarima više puta zaustavljao proces reislamizacije. Upravo zato Erdogan svim sredstvima radi na suzbijanju njenog dosadašnjeg ustavnog položaja i na čišćenju oficirskih redova iz kojih mu preti opasnost od novog državnog udara. Računajući i poslednja hapšenja, u zatvoru je trenutno više od 300 visokih oficira.

Reislamizacija se u Turskoj oseća na svakom koraku: od politike do arhitekture i popularne kulture. Erdoganov legitimitet se gradi na njoj, ali i na nastavku snažnog uspona ekonomije. Turska se hvali da je već sedamnaesta ekonomija po snazi u svetu, brzo rastuće tržište koje svetska kriza nije mnogo dotakla; privreda koja ima dovoljno viškova kapitala da može da ih plasira u strateški zamišljene investicije u drugim zemljama.

Treći važan segment jeste spoljna politika Turske koja pokazuje ogromne ambicije i neverovatan pragmatizam. Odnosi sa Izraelom su posle niza incidenata na najnižem nivou u istoriji, što je svakako podiglo prestiž Turske u islamskom svetu. No daleko je zanimljiviji odnos prema Siriji. Nakon što je pre nekoliko godina započela strateško približavanje sa Asadom, Turska ga je preko noći ,,pustila niz vodu”, pokazujući da je partnerstvo sa Amerikom i dalje alfa i omega njihove spoljne i vojne politike. Već godinu i po dana upravo Turska je glavna zemlja preko koje se Sirija destabilizuje. U njoj je centar opozicije, tamo se nalazi takozvana prelazna vlada, a sve više se spekuliše da bi i vojna intervencija mogla da krene odatle pod vidom suzbijanja kurdskog terorizma.

Ovo utvrđeno savezništvo sa Amerikom na Bliskom istoku važno je jer potpuno potvrđuje da upravo Amerikanci podržavaju sve jači upliv Turske na Balkan. Kod nas je malo poznato da Turska već ima ogromne investicije u Rumuniji (više od devet milijardi evra) i Bugarskoj (4,5 milijardi) itd. Fokus je međutim sve više usmeren na jačanje prisustva u BiH, Crnoj Gori (nedavno je kupljena železara u Nikšiću), na Kosovu, koje je Turska među prvima priznala kao nezavisnu državu, i u Makedoniji. Investicije na Kosovu zajedno sa ekonomskom pomoći koja stiže preko državne agencije TIKA čine značajan deo budžeta ovog entiteta sa fusnotom. Kompanija Limak je preuzela prištinski aerodrom na dvadeset godina. Krajnje je indikativno da su turske kompanije ušle i u aerodrom „Aleksandar Makedonski” u Skoplju, aerodrom u Beranama i aerodrom Lađevci kod Kraljeva. Na Kosovu su velika ulaganja u elektroenergetski sistem, telekomunikacije i bankarsko tržište.

Turska je na ovim prostorima sve prisutnija i vojno. To je verovatno ključna zemlja za obuku armija BiH, Makedonije i vojnih jedinica koje se formiraju na Kosovu.

Dve godine posle velikih najava, ostatak Srbije još ništa nije video od turskih investicija. Posle stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini u septembru 2010, međusobna trgovina zaista jeste uvećana, ali i dalje ne prelazi pola milijarde evra. Što se količine investicija tiče, Turska nije ni među prvih 25 zemalja. Izostala su ulaganja u autoput i regionalne puteve, ulazak u JAT itd. Čak i u regionu raške oblasti ekonomsko prisustvo Turske je i dalje slabo primetno.

S druge strane, Turska je u međuvremenu znatno ojačala svoj politički uticaj u našoj državi. Davutoglu i Erdogan su lično mirili lidere partija iz raške oblasti i čak su uspeli da i Zukorlića privuku sebi. Od početka 2011. u Srbiji je legalno počela da deluje agencija TIKA čiji ulazak po pravilu najavljuje mnogo veće interesovanje Turske za neku zemlju. Ovaj ulazak ostvaren je na osnovu dobrih kontakata turskih lidera sa bivšim predsednikom Tadićem i ministrom Jeremićem koji je čak tražio od Turske da miri dve islamske zajednice u Srbiji.

Konačno, najveći upliv Turska je ovde ostvarila preko ekstremne popularnosti svojih serija (što se opet odvija preko kompanija jednog visokog funkcionera DS-a). U godini u kojoj se obeležava vek od početka balkanskih ratova, Srbija je tako fascinirana osvajanjima Sulejmana veličanstvenog.