Morska rosa vraća mladost

Ruzmarin (rosmarinus officinalis) je zimzeleni žbun iz porodice nane. Listovi su mu kratki, čvrsti i uski i podsećaju na savijene borove iglice. Gornja strana im je tamnozelene, a donja sjajne beličaste boje. Između listova na malim peteljkama razvijaju se ljubičastoplavi cvetovi jakog mirisa.

Mediteran je postojbina ove biljke još od antičkih vremena, ali je rasprostranjena širom Evrope i umerenih delova Amerike.

Ime ruzmarin (lat. ros marinus) znači morska rosa. Egipćani i Grci su ga smatrali svetom biljkom i povezivali sa ljubavlju, smrću i sećanjem. U Egiptu je korišćen i pri mumificiranju mrtvih, a njegove mladice su pohranjivane u grobove kao simbol sećanja na umrle. U antičkoj Grčkoj, a kasnije i u Rimu, verovalo se da pospešuje pamćenje, a grčki studenti i danas njegovim uljem masiraju slepoočnice pred odlazak na ispit. U Grčkoj, takođe, đaci i studenti dok uče drže ruzmarin u kosi, uvereni da će im to izoštriti koncentraciju.

U srednjem veku ruzmarin je bio simbol sećanja i vernosti, a travari su ga smatrali biljkom koja podmlađuje, uvereni da je i samo udisanje njegovog mirisa dovoljno da povrati osećaj mladosti. Tada se ruzmarinu pripisivala i moć da rasteruje zle duhove koji čoveka ugrožavaju u presudnim trenucima života, kao što su rođenje i smrt, ali i venčanje. Zbog toga je mlada nosila venac ruzmarina, a običaj kićenja svatova njegovim grančicama zadržao se do danas. Kod nas je, takođe, uobičajeno da se uoči svadbe u kući mlade svatovi kite grančicama ruzmarina. Ruzmarin je biljka ljubavi, vernosti i prijateljstva. Često se pominje u mnogim pesmama i književnim delima. Mnogi se sećaju i hita poznatog sastava "Bijelo dugme": "Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš"!

Ruzmarin ima široku primenu u ishrani, medicini, kozmetici i proizvodnji parfema. Listovi ove biljke su ljuti i obično se koriste kao začin uz pečenja i roštilj od mesa i ribe. Grančice ruzmarina stavljaju se u trbušnu duplju peradi. Svež ili osušen dodaje se supi od paradajza. Francuska i italijanska kuhinja ne mogu da se zamisle bez ruzmarina.

Za lek se skupljaju cvetovi koji se suše u hladu i čuvaju u zatvorenim posudama. Ruzmarin je veoma koristan za poboljšanje vida, cirkulacije krvi, slabog varenja, kod tromosti želuca i anemije, a pripisuje mu se i moć da usporava starenje. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre. Koristi se, takođe, i protiv reumatizma, glavobolje, a pomaže i u stresnim situacijama. Med od ruzmarina pomaže u lečenju oboljenja žuči i žučnih kanala. Za poboljšanje apetita koristi se čaj od lista ruzmarina ili crno vino u kome je stajala grančica ruzmarina.

Iako ruzmarin najbolje uspeva na primorju, može da se gaji i u saksiji, na terasama i baštama (u zavetrini) gde je, najčešće, i raskošan ukras. Za one koji žele da oplemene prostor ovom mirisnom biljkom, Predrag Spasić, inženjer poljoprivrede u Garden centru, iznosi korisne savete:

– Seme ruzmarina najbolje je posejati početkom marta. Zemlja ne treba da bude preterano rastresita. Ukoliko su dani hladni, kišoviti i vlažni ne treba ga zalivati. U slučaju mraza, formiranu biljku treba zaštititi. Ruzmarin voli sunce i toplotu, a prija mu da bude na otvorenom. Osunčana terasa ili bašta su idealna mesta. Cveta tokom maja i juna, a na Sredozemlju znatno ranije.

-------------------------------------------------------------------------

Svinjski but sa ruzmarinom

Potrebno: kilogram svinjskog buta, ½ litra mleka, dva struka ruzmarina, so, biber, začin ce

Priprema: svinjski but isečen na kocke, posoljen, pobiberen i začinjen staviti u posudu za pečenje, naliti mlekom i dodati ruzmarin. Posudu pokriti folijom izbušenom na nekoliko mesta i staviti u pećnicu da se peče dok meso ne upije mleko. Pri kraju pečenja folija se skine da bi se na mesu uhvatila korica.