Može li Dinkić da uštedi milijardu evra

Ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je da će do kraja 2013. godine minus u državnoj kasi smanjiti za čak 100 milijardi dinara ili nešto manje od milijardu evra. Upravo toliko novca, prema oceni Fiskalnog saveta, potrebno je uštedeti da bi Srbija izbegla dužničku krizu i grčki scenario. Čuvari državne kase, međutim, pred novog ministra finansija postavili su, u svom izveštaju, mnogo kraći rok. Upozorili su da će naša zemlja jaz između prihoda i rashoda do kraja ove godine morati da smanji upravo za tu sumu – 100 milijardi dinara.

Dinkić je, pre dva dana ocenio da će efekti mera koje će na snagu stupiti već od prvog oktobra značajnije rezultate moći da daju tek sledeće godine, a da je 2012. godina izgubljena. Dodao je i to da će povećanje poreza na dodatu vrednost biti krajnja mera, da on neće biti veći od 20 odsto i da će „prilagođavanje” početi s rashodne strane budžeta.

Ministar finansija istakao je kako će ograničiti plate u javnom sektoru, jer se događa da su, zbog komplikovanih i mnogobrojnih platnih razreda, isti poslovi u različitim ministarstvima različito plaćeni. „To se zove nejednake plate za jednak rad”, objasnio je Dinkić. Na ovaj problem upozorili su pre nekoliko meseci članovi Fiskalnog saveta ističući kako je zakonski okvir izuzetno komplikovan i da postoji čak 600 različitih koeficijenata za obračun zarada u javnom sektoru. Zbog toga su i predložili privremeno zamrzavanje plata i smanjenje zaposlenih za oko pet odsto, što nadležni ministar nije prihvatio. Sa druge strane, prihvatio je uvođenje sistema platnih razreda i ograničavanje zarada u javnom sektoru. Problem je, međutim, što su uštede po tom osnovu praktično beznačajne.

Dinkić je, takođe, najavio da će se rashodi kresati i preko smanjenja broja državnih agencija. U Srbiji ima oko 160 takvih institucija koje ostvaruju sopstvene prihode prodajom robe, pružanjem usluga i naplatom taksi, a u njima je uhlebljenje našlo oko 36.000 zaposlenih. Ove godine ostvariće ukupne prihode od oko 100 milijardi dinara, što je oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Prema proceni Fiskalnog saveta do kraja sledeće godine, pretresanjem ovakvih agencija moguće je uštedeti oko 280 miliona evra. Nadležni ministar namerio je i da ukine mnoge takse i namete, zahvaljujući kojima se ove agencije finansiraju. Jer, takozvani parafiskalni nameti privredi predstavljaju teret od oko 1,5 milijardi evra. Takođe, namera ministra Dinkića je da sve te takse uključi u centralni budžet.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da Dinkić povlači dobar potez time što parafiskalne namete uvodi u budžet. Upozorava međutim, da se parafiskalni nameti ne mogu smanjivati preko kolena, jer su neki od njih zaista neophodni. Dobro je i to što će se uvesti platni razredi koji će napraviti red u zaradama zaposlenih u javnom sektoru.

– Na osnovu mera koje su dosad predstavljene ne može se izvući zaključak da li će novi ministar finansija zaista moći da uštedi oko milijardu evra. Bilo bi dobro da prilagođavanje počne sa rashodne strane budžeta.U naredne tri, četiri godine direktne subvencije bi mogle da se smanje za oko jedan do 1,5 odsto BDP-a. I to tako što će se okončati restrukturiranje i podići cene usluga i unaprediti troškovna efikasnost komunalnih preduzeća, ali i da se privredni sistem uredi tako da ne moramo investitorima da plaćamo za otvaranje radnih mesta.Iz ovoga što smo dosad čuli, čini se da se dobar deo mera ministra finansija zasniva na povećanju prihoda, kaže Arsić.

Računice pokazuju da povećanje PDV-a za dva procentna poena povećava prihode za oko 250 do 300 miliona evra u budžet. Međutim, ukoliko se ne zamrznu plate i penzije dobar deo tih sredstava biće potrošen za povišice, što znači da će jedan deo novca istovremeno biti potrošen na povećanje plata i penzija u oktobru. To znači da će efekat povećanja poreza biti znatno manji.

Takođe, u javnosti se vrlo često smatra da se na nabavci robe i usluge troši znatan deo sredstava. Međutim, znatan deo tih troškova nije diskrecione prirode. U nabavku robe i usluga spadaju i troškovi za struju i komunalije, a iz specijalizovanih usluga isplaćuju se plate naučnim radnicima u prirodnim naukama. Računica pokazuje da je do 2016. godine moguće uštedeti od 0,5 do 0,7 odsto BDP-a, što je manje od 200 miliona evra.