"Švajcarac" spas ili rizik

Uz dilemu da li da uzmu stambeni kredit vezan za švajcarski franak ili evro građani će od danas imati i dodatnu glavobolju – da li sada da za mesečnu ratu izdvajaju manje bar stotinak evra i da tako olabave kreditnu "omču", pa šta bude, ili da se ne upuštaju u neizvesnost.
Jer, dok država smatra da će davanjem subvencija i za stambene kredite indeksirane u francima pomoći onima koji nemaju krov nad glavom da plaćaju manji mesečni, a time i ukupni dug, guverner NBS i pojedini bankari, upozoravaju na rizik.

Niža kamatna stopa prilikom zaduživanja, kažu, veći je rizik. Na rizike zaduživanja u švajcarskom franku upozorili su i Evropska centralna banka, kao i centralne banke Austrije, Mađarske i Hrvatske. Guverner je naveo i da je za poslednjih 16 godina najbolje prošao onaj ko se zaduživao u dolarima. Iako je kamatna stopa bila viša, jedan dolar danas vredi manje nego što je vredeo 1. januara 2001. godine. Kod nas se u evrima štedi i trguje, pa je evropska valuta referentna, osim ukoliko Srbija ne planira, kako je rekao, da uđe u monetarnu uniju sa Švajcarskom.

Sosijete ženeral banka, najverovatnije, neće odobravati subvencionisane stambene kredite u švajcarskim francima uprkos inicijativi Ministarstva finansija jer ni do sada nije vezivala zajmove za ovu valutu. Problem sa švajcarskim frankom je u tome što, kako je objasnio Miroslav Rebić, izvršni direktor za poslove sa stanovništvom te banke, ne može da se predvidi kako će se kretati kurs ili kamatna stopa na tu valutu i zbog toga je reč o rizičnim plasmanima. Cela ekonomska politika Srbije orijentisana je ka evru, cene se formiraju u odnosu na tu valutu i, kako je naglasio, teško je predvideti kako će se kretati kurs švajcarskog franka.

Da zaduživanje u švajcarskim francima može biti rizično, a naročito ako se to odnosi na stambene kredite na duži rok upozoravaju i iz Rajfajzen banke. Iz te banke nisu blagonaklono gledali ni kada su se prve pozajmice u "švajcarcima" pojavile u Srbiji, ali da su ih zbog zahteva tržišta, kako kaže Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora, prihvatili i ponudili. Banka je, ipak, u obavezi da klijentima ukaže na moguće posledice, pre nego što uđu u takav dugoročni zajam. Ukoliko se dogodi veće kolebanje švajcarskog franka banka je spremna, kako je najavio, da stambene kredite indeksirane u toj valuti pretvara direktno u evro.

Razlog zbog čega su kamatne stope na kredite vezane za švajcarski franak u odnosu na zajmove indeksirane u evru je jednostavan. Na svetskom tržištu banke jedna drugoj pozajmljuju "švajcarce" po nižoj ceni, a evre po višoj. Naime, EURIBOR je kamata koju bankari evropskih banaka nude jedni drugima na kratkoročne pozajmice i to je ključna kamatna stopa za evro. Trenutno je šestomesečni EURIBOR na nivou od 3,94 odsto ( cena evra na evropskom međubankarskom tržištu) dok kamata na švajcarski franak (LIBOR) ima vrednost od 2,32 odsto. Bankari ovu stopu koriste i na osnovu nje dodaju svoju zaradu. To znači da kamata na kredite vezane za evro ne može da bude niža od tog procenta, već samo viša.

Građanima je očito ostalo da sami prate zbivanja na svetskom finansijskom tržištu. Banke im, posle sušnih kreditnih godina, nude veći izbor, sada i država, a odgovornost je samo na onom ko se zadužuje. Bilo bi svakako bolje kada bi to bili dinarski krediti jer primamo platu u dinarima i ne bi brinuli šta se dešava sa stranom valutom u svetu.