Borba za „bronzu" u reprizi Pekinga

London – Kakva li je noć bila kod vaterpolista, da li je neko spavao?Velika želja zvana finale se nije ispunila, završna predstava vaterpolo turnira će proći bez Udovičića i drugova baš kao u Pekingu 2008.

Ima dosta sličnosti u završnici dva takmičenja. I onda i sada Srbija je imala možda protivnika po želji. Kažemo možda,jer je pretpostavljamo,bilo lakše preko Italijana tražiti put do finala nego u mečevima sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Ne zato što su Kampanjini puleni slabiji,već što dueli sa ovim drugim nose određene naboj koji jemogaoda budekontraproduktivan.

Međutim,kao i u Pekingu,kada je na drugoj stranio bio objektivno daleko slabiji sastav Amerike, i ovoga puta se nešto dogodilo i Srbija nije bila tim koji smo navikli da gledamo.

Videlo se već protiv Australije da nešto „škripi”,ali je tadaminus od tri gola nadoknađen. Italijani i sebi i namataj luksuz nisu dozvolili. Kada su već ni iz čega stigli do ogromne prednosti od 5:2, ostalo im je samo da sa grogiranim protivnikom krenu u odrađivanje vremena, čekanja poslednjeg zvuka sirene,a da li ćekraju bitijedan ili pet razlike,sasvim je svejedno.

Ima vremena da Udovičićev stručni štab analizira ovaj poraz. Juče i danas glavni cilj je bio pripremiti ekipu za „bronzu”, pokušati pronaći snagu da se u duelu sa Crnogorcima,drugim „ranjenim lavom” stigne do bronzane medalje. Taj plan „B“ je u fazi realizacije,a hoće li biti uspešan znaćemo danas posle podne. Finalisti Evropskog prvenstva iz Ajndhovena su sada predigra glavnoj utakmici.

– Učiniću sve da ekipu pripremim da se kući vratimo sa medaljom – bio je kategoričan selektor Dejan Udovičić.

Neće mu biti lako. Znamo koliko su igrači maštali o tom finalu, o mogućnosti da se „zlatom” okite i tako na najlepši način zaokruže impresivan olimpijski ciklus ukrašen svim mogućim titulama –evropskim, svetskim ,FINA kupa i Svetske lige. Ostao je samo još London, kaozavršna stanica puta započetog u Podgorici 2009.

Neke razlike su i u motivu.

Srbija ulazi u meč žestoko uzdrmana lošom igrom i porazom i shvatanjem da od „zlata” koje je negde i proklamovano kao jedan od ciljeva nema ništa.

Crna Gora je kao cilj postavila medalju i da im je neko ponudio „bronzu” prihvatili bi bez dileme.  Dodatni motiv za njih surevanšii za Peking 2008.i za Ajndhoven 2012.

Čini se, na papiru, da bi protivnik sa mnogo više elana mogao da uđe u meč.

Znajući srpske igrače ne sumnjamo da će učiniti sve što mogu da napune baterije, odigraju najbolje što mogu u ovom trenutku i stignu do medalje koja im po svemu viđenom u Londonu, po igrama (istina slabijim u poslednja dva susreta) treba da pripadne.

–Niko ne voli da bude četvrti,i„bronza” bi u ovoj situaciji bio veliki uspeh za nas i srpski sport uopšte. Samo sam jednom u karijeri bio na četvrtom mestu. Bilo je to na Svetskom prvenstvu u Melburnu. To je užasan osećaj i čitava ta godina mi je bila haos – priča Slobodan Nikić.

Niko od igrača nije spreman da digne ruke. I Prlainović i Filipović su kategorični:

– Nemamo drugi izbor. Nismo se plasirali u finale,ali ostaje borba za medalju. Moramo da nađemo motiv, da se organizujemo i damo svoj maksimum.

Kapiten Vanja Udovičić je ostavio analizu za vremena koja dolaze. Za susret sa Crnom Gorom je je ponovio već više puta rečeno:

– Znamo se, igrali smo zajedno, igrali više puta jedni protiv drugih. Biće teško, medalja je u pitanju. Pokušaćemo da se vratimo u život i damo maksimum.

Predstoji velika utakmica dva ranjena lava. Asovi u bazenu. Mesta za priajteljstva sada nema. Igra se za medalju, koja bi srpskom sportu u sumornim danima Londona dobro došla kao melem na ranu.

U suprtotnom vaterpolisti, bronzani iz Pekinga će se pridružiti Čaviću i Djokoviću takodje osvajačima medalja 2008. koji su ovde bili samo na korak do reprize. A taj korak je nekad jako,jako veliki. Vaterpolisti veruju da mogu da ga naprave.

Dejan Stevović

-----------------------------------------------------------

Bili smo i pre četiri godine otpisani

Pamtiće se duel sa Crnom Gorom u Pekingu 2008. Udovičićev sastav je tada već bio otpisan. Razočaranje zbog poraza od Amerike, tuča i povrede Šapića i Šefika učinili su da Crnogorci unapred slave.

Činilo im se da lako doći do medalje,prvu za svoju  zemlju. Ali jedinstveniSrbi su demantovali sve. Brzo su poveli 2:0, otišli i na 6:1,demontrirajući vrhunsku odbranu režiji Savića i Vujasinovića koji su se tada oprostili od reprezentzacije.Na kraju 6:4 veliki trijumf.

Bilo bi lepo kada bi se to i danas repriziralo.

-----------------------------------------------------------

Drugi susret u Londonu

Srbija i Crna Gora su već igrali u Londonu. Bilo je 11:11,a da rival u tom meču nikada nije vodio. Dva minita pre kraja naš tim je imao prednost od dva pogotka ali ne i snage da je sačuva do kraja. Crnogorci su imali i poslednji napad ali bez realizacije.

-----------------------------------------------------------

U finalu učenik na učitelja

Mnogo toga vezuje selektore finalista olimpijskog turnira Alesandra Kampanju (Italija)i Ratka Rudića (Hrvatska). Na čuvenom finalu u Madridu 1986. Rudić je vodio Jugoslaviju protiv Italije u duelu za „zlato”. Jugoslavija je pobedilaali je Kampanja postigao pet golova.

Kasnije su sarađivali u reprezentaciji Italije. Prvo je Rudić bio selektor i sa Kampanjom u timu osvojio  svetsko i evropsko prvenstvo i Olimpijske igre. Posle su sarađivali na klupi da bi ga Kampanja nasledio posle Igara u Sidneju.

U Zagrebu su se našli u finalu Evropskog prvenstva 2010. Tada je Rudić bio uspešniji ali je Kampanji to „srebro” bilo ravno „zlatu” jer Italije dugo nije bilo na velikoj sceni. Revanš je bio u Šangaju na Svetskom prvenstvu, Kampanja je preko učitelja stigao do finala i kasnije titule.

Danas neće biti milosti. Veliki rivali jedan drugom žele korektnu borbu i – neuspeh.