Zvuci dragačevskih kraljeva

Guča – Armand Asante skočio je na noge lagane i počeo da cupka. Muzika trubača Dejana Petrovića iz Dubokog podigla je nadahnuće u holivudskom glumcu i, mada se zatekao u VIP loži saborišta u Guči, pored srpskog premijera, poželeo je da malo promeni program koncerta i saopštio domaćinima svoju muzičku želju.

– Bio je izuzetno ushićen Dejanovom muzikom pa je tražio da mu svira numeru iz filma „Kraljevi mamba”, u kojem je igrao. Mislio sam da nekako doturimo ceduljicu Petroviću, ali je koncert pre toga završen. Ipak, Asante će dobiti de-ve-de s Petrovićevom svirkom u Guči, zahtevao je da to obavezno bude do utorka, jer se u sredu vraća u Holivud – kaže za „Politiku” Dobrivoje Marinski, direktor produkcije na 52. Saboru.

„Kraljevi mamba” je priča o dvojici braće Kubanaca, popularnih muzičara, koji su polovinom prošlog veka morali da napuste svoje ostrvo i sreću potraže u Njujorku. Novopečeni saboraš iz Kalifornije sada glumi u drugom delu našeg filma „Montevideo, bog te video” i već je viđen da ponovo dođe u Guču jer mu se ova muzika zavukla pod kožu.

Erve Diboa (45), profesor muzike na konzervatorijumu u francuskom gradu Nantu, već je to učinio. Prvi put je u Guči bio 2010. godine, ponovo se pojavio lane i čak učestvovao sa svojim orkestrom „Le Spectre D’Ottocar”, a ove godine, na 52. Saboru, čak je i pobedio sa istim sastavom, na Međunarodnom takmičenju trubačkih kapela.

Tom čoveku Guča se toliko urezala u sećanje da se mnogo obradovao ovogodišnjem susretu, kao da vidi nekog rođaka.
– Morao sam ponovo da dođem jer ste divan narod. Hoću, koliko mi mogućnosti dozvoljavaju, da popravim sliku o Srbima.

– Da niste malo zakasnili, profesore?

– Ne. Sada u svakoj prilici pričam svoju, pravu priču o vama, i sve je više ljudi koji mi veruju.

Erve diriguje orkestrom u Nantu koji ima 60 muzičara, i gde prvu trubu svira Mihael Pasečnik, Belorus koji je ove godine takođe ponovo došao na Sabor.

Dobar scenarista ovde bi, po radnji iz Asanteovog filma, mogao da nađe stotine „Kraljeva Dragačeva”. Neka za ovu priliku, recimo, to bude Aca Novković (62), kapelnik iz sela Zagužanja na jugu Srbije, koji je 24 godine predvodio svoj orkestar na finalu u Guči, a ovog leta ispao u kvalifikacijama i nije stigao do jubileja.

– Bili smo deveti u Surdulici, prvi ispod crte, jer u Guču na finale ide osam orkestara – priča nam ovaj muzičar, koji je ipak došao na Sabor sa celim orkestrom.

To je, u stvari, reprezentacija njegove kuće: Aca je prva truba, druga je njegov sin Vladica (40), treća truba sin Nenad (44), prvi tenor sin Mića (41), drugi tenor sin Toma (38), dobošar sin Ivica (37)...

– U Guči smo zakupili kuću za 24.000 dinara, molili da nas prime u finale. Ali, mrka kapa, ne može – priča kapelnik s brkovima Klerka Gebla, pomalo setno. San mu je, veli, da svira još jednom na pozornici pored Belice, osvoji neku nagradu i orkestar prepusti deci. Juče u podne, za njega i sinove nije bilo mesta u svečanom defileu 52. Sabora kad su svi učesnici priredbe svirali ulicama varošice.

Tuga gubitnika ovde se prepliće sa sjajem zvezda koje lako otvaraju vrata svetskih dvorana. To su, na primer, Boban i Marko Marković, s vrhunskom muzikom i podjednakom željom da i dalje tako rade.

Preksinoć u 20 sati, u kafani „Lav” na brdu iznad Guče, predstavili su novi album pod nazivom „Čovek i truba”, sa 13 numera, i odsvirali nekoliko. Sat kasnije Marko je sa orkestrom već zabavljao društvo u kafani „Central” u varošici, a zatim su slavni otac i sin održali koncert na velikoj pozornici Sabora, koji se završio u subotu ujutro, pred svanuće.

Dok je zora bila već u najavi, grupa mladića iz Republike Srpske, koji su veoma brojni na ovom Saboru, zadovoljno se vraćala sa koncerta hanskih velemajstora trube u neki svoj privremeni bivak u Guči, pevajući zavičajni bećarac koliko da se zna odakle su i koje je doba, četiri ujutro: „Spavaj mala, spavaj, nek’ se krevet grije, dobar nikad zakasnio nije”.

Takođe pred zoru, ali dan ranije, završen je i koncert nemačkog producenta i disk džokeja Stefana Hantela (44), poznatijeg kao Šantel, i njegovog dvanaestočlanog sastava „Bukovina klub orkestar”. Oni se bave remiksovanjem tradicionalne balkanske muzike u elektronski ritam, prvu trubu svira Novica Ristić iz Vladičinog Hana (odakle bi i bio dobar trubač?), i koncert nije mogao proći bez čuvenog hita ove grupe pod nazivom „Disko partizani”.

Svi na saborištu koji su pratili ovu svirku već su znali reči dela pesme, iz nekog transilvanskog dijalekta: „Zeće, aleće / Nu mai inteleće / Opt un tort / Muzika non stop”.

Ovi muzičari imali su dve neobične želje, čudnovate bar za saborske prilike. Tražili su marmeladu za doručak i flašu ruma da ponesu. Zar pored onako masnog kupusa? Šantel je, inače, za dolazak u Guču dobio honorar od 5.000 evra. Sve što su tražili ispunili su im ljudi iz produkcije Sabora koju ove godine, uspešno kao i prethodnih, vodi Marinski iz beogradske agencije „Profajl”.

Ni ostali honorari nisu tajna. Miroslav Ilić za nastup u Guči dobija 7.000 evra, nadnica Miše Mijatovića i njegovog orkestra je 3.000, dok je Svetlana Ražnatović za svoj koncert na Saboru tražila 35.000 evra i novac je već uplaćen ovoj pevačici. Sa njenim računima nije bilo problema, već sa izborom orkestra koji će je pratiti.

Organizatori su, najpre, najavili da će to biti sastav Dejana Lazarevića iz Požege. Ali, prošle srede odlučeno je da na njegovo mesto ipak uskoči Dejan Petrović iz Dubokog, sa svojim trubačima. Marinski kaže da je promena usledila po izričitom zahtevu pevačice, koja upravo s Petrovićem ima uvežban repertoar uz trube.

I direktor Centra za kulturu u Guči Adam Tadić saopštio je juče da je u prvom planu za tu ulogu bio Petrović, ali da nije mogao da prihvati zbog svirke na svadbi, zbog čega je, zatim, posao ponuđen Lazareviću.

– Svetlana me preksinoć pozvala telefonom i rekla: „Dejane, moraš ti da sviraš, ili ti ili neće biti koncerta”. Prethodno, za ovu nedelju, 12. avgusta, imao sam zakazanu svadbu. Sad sam tu obavezu odložio i odmah telefonom pozvao Dejana Lazarevića i rekao mu šta se događa. Nas dvojica smo dobri prijatelji, ne želim nikakav nesporazum – kazao je Dejan Petrović preksinoć za „Politiku”.

Tako će se danas i završiti 52. Dragačevski sabor trubača, koncertom „Dejan i Ceca” koji počinje u 19 sati na glavnoj pozornici, a organizatori su štampali 15.000 ulaznica, prodajući ih po 300 dinara. Pre toga, na pozornici ispred Centra za kulturu, najpre od 10 a zatim i od 13 sati, biće izveden kulturno-umetnički program „Čuvarkuća”, uz svirku orkestara i trubača koji su dobili nagrade na finalu Sabora, u subotu uveče.

To je, eto, samo deo saborske hronike. Veselje teče ulicama brdske varošice, a doprinos dobrom raspoloženju dao je i prevodilac Sabora Aleksandar Milosavljević, na konferenciji za štampu. Stranim novinarima trebalo je prevesti izjavu Rada Gromovića, generalnog direktora fabrike „Zastava oružje”, da će puškom i plaštom nagraditi pobednika narodnog višeboja u Guči, koji dobija zvanje harambaše.

Milosavljević je stranim novinarima tu hajdučku titulu preveo kao: „Something like a Robin Hood”.
Mnogo duha ima i jedan izvođač uličnog performansa, autor instalacije, ili konceptualni umetnik, ko zna šta je. Tek, momak je našao rešenje kako da sakupi sredstva za pivo: nasred ulice postavio je dve patike, metar dalje karton s natpisom „nevidljivi”, a između gajbicu gde su novac ostavljali saboraši kojima se dosetka svidela.